Zločini i vakcinacija glavne teme medijskog sadržaja o mladima

Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Miljana Pejić ukazuje da je cilj istraživanja bio uočavanje na koji način su mladi prikazani u javnosti i da su ove godine pratili i digitalne načine kominikacije kao što je, recimo, jutjub scena u Srbiji.

Pejić objašnjava da nije toliko važan broj objava koje su plasirane o mladima, već sama sadržina i kontekst plasiranog materijala.

Ivan Subotić, istraživač FakeNews tragača kaže da su u ovom istraživanju uključeni i jutjub blogovi, pored omladinskih portala i mejnstrim medija, te da je pozitivan rezultat istraživanja što je povećana rodna ravnopravnost jutjub scene.

Crna hronika i vakcinacija glavne teme o mladima

Istraživanje je pokazalo da je broj sadržaja o mladima dvostruko veći nego prethodne godine, pre svega zbog detaljniheg izveštavanja o crnoj hronoci i vakcinaciji mladih.

Takođe, ako mejnstrim mediji izveštavaju o događajima od značaja za mlade, onda je Beograd lokacija u 54 odsto slučajeva, a ako ne Beograd, onda mesto u kom se desio neki zločin.

O kulturnim sadržajima izveštava se retko a na svaku vest o aktivizmu sledi 13 vesti crne hronike.

Ukoliko se medijski izveštava o problemima koji se tiču mladih, u tekstovima i prilozima mejnstrim medija najčešće se samo konstatuje problem bez nuđenja rešenja.

Kada se desi određeni zločin u kojem je mlada osoba žrtva ili počinilac, tabloidni mediji taj slučaj prate danima, utrkujući se da dođu do što više detalja.

Mladi su prikazani kao homogena grupa, a prostor za mlade koji su pripadnici nacionalnih manjina, LGBT+ zajednice, mlade sa invaliditetom ili koji su siromašni iznosi pet odsto, a muški akteri su dvostruko zastupljeniji od ženskih.

Kao pozitivan rezultat predstavlja činjenica da su mejnstrim mediji, bez obzira na uređivačku poziciju, odgovorno izveštavali o vakcinaciji mladih i podsticali je.

Kada je u pitanje mentalno zdravlje, najčešće teme kojima su se omladinski portali bavili jesu depresije, anksioznost i prevencija samoubistva.

S obzirom da se u medije često zovu mladi sa vanrednim rezultatima, Stefan Janjić urednik FakeNews tragača objašnjava kakva poruka se šalje mladima.

“Problem je ukoliko živite loše, što se niste više potrudili – a država je sve obezvedila”, kaže Janjić.

RTS ima najviše sadržaja za mlade, oko 7 odsto, dok recimo Hepi ima nula odsto.

Uključivanje mladih u medijsku scenu

Novinari kao jedno od ključnih rešenja vide uključivanje više mladih u redakcije, ali napominju da treba izbegavati “stavljanje ljudi u kutije”, odnosno da svako o svakome može da govori, tako i stariji o mladima.

Pored toga, mišljenja su da mladi treba da budu adekvatno plaćeni za rad u redakcijama, kako bi bili motivisani da se bave novinarstvom a ne da “beže” u druge profesije.