Zlostavljana svaka treća žena

U pirotskoj opštini 39,9 odsto žena trpi neki od vidova nasilja u porodici, od čega 29,9 posto psihičko, 23,7 odsto fizičko, 14,7 posto žena je pod kontrolom bračnog partnera, 14 odsto trpi seksualno nasilje, 10,8 odsto oseća strah od partnera, a 3,85 procenata trpi sve ove vidove nasilja, pokazali su rezultati nedavnog istraživanja Tima za pružanje pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici kojim je obuhvaćeno 1.221 žena.
Istraživanje je pokazalo da su najviše zlostavljane Romkinje, od kojih svaka druga trpi neki vid nasilja u porodici. Najviše Romkinja, čak 50 odsto, trpi psihičko nasilje, 43 odsto fizičko, a 28 odsto seksualno nasilje.
Upoređujući ove podatke sa zastupljenošću nasilja u Srbiji koja iznosi 23,7 odsto, od čega 22,8 odsto žena trpi fizičko nasilje, a 6,3 posto seksualno, primetno je da je u ovoj sredini nasilje u porodici zastupljeno u znatno većoj meri.
Tim za pružanje pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici koji sačinjavaju predstavnici Zdravstvenog centra, Centra za socijalni rad, sudstva, policije i opštinske Komisije za rodnu ravnopravnost sproveo je istraživanje o zastupljenosti nasilja u porodici kako bi se utvrdila rasprostranjenost ove pojave u pirotskoj opštini i preuzele dalje mere na pružanju pomoći žrtvama nasilja.
Anketiranjem su obuhvaćene radnice i korisnice usluga institucija koje se bave ovom problematikom – Centra za socijalni rad, Opštinskog uslužnog centra, Opštinskog suda, Policijske uprave, službi Zdravstvenog centra, terenskih ambulanti, Službe kućne nege i lečenja i Patronažne službe, kao i dve osnovne i dve srednje škole.
Prema rečima koordinatora Tima dr Suzane Stanković, pored navedenih grupacija žena, posebno su ugrožene i žene korisnice usluga Službe kućne nege i lečenja i Patronažne službe, kao i žene seoskih područja kod kojih je prisustvo svih vidova nasilja zabeleženo u višem procentu.
– Uočili smo da žene nisu spremne da otvoreno govore o ovom problemu. Od 3,85 odsto žena koje su rekle da trpe sve vidove nasilja, 87,2 procenta je spremno da razgovara o tome. Spremnost na razgovor o nasilju je različita u zavisnosti od mesta gde su anketirane. Najveću spremnost da razgovaraju o nasilju sa predstavnicima Tima izrazile su žene romske populacije. Skoro svaka Romkinja koja trpi nasilje u porodici spremna je da govari o tome, a samo trećina žena žrtava porodičnog nasilja anketiranih u Opštinskom uslužnom centru ili školama je izrazilo ovu spremnost – kaže Stankovićeva.
Stankovićeva navodi da se, analizirajući rezultate, stekao utisak da su žene žrtve nasilja pre spremnije da o tome razgovaraju sa zdravstvenim radnicima nego li sa predstavnicima ostalih institucija koje se bave ovom problematikom.
– Tim formiran na nivou Zdravstvenog centra u narednom periodu imaće zadatak da edukuje ostale zaposlene u zdravstvu. Zdravstveni radnik je u obavezi da evidentira u zdravstveni karton i u protokol za bolesnike posledice nasilja, bez obzira da li žena žrtva nasilja pokazuje spremnost da pokrene sudski postupak. Takođe, beleže se svi podaci o povredama i psihičkim smetnjama, kao i učestalost javljanja lekaru – kaže dr Stanković, dodajući da podaci dobijeni iz ovog istraživanja pokazuju da je neophodno postojanje SOS telefona u opštini a treba razmišljati i o eventualnoj izgradnji Sugurne kuće.