Zlostavljanja, maltretiranja i misteriozne injekcije

Dejvid Hiks, prvi zatvorenik kome će formalno biti suđeno po pravilima novog vojnog tribunala u Gvantanamu, izjavio je u sudski arhiviranom dokumentu da je tokom više od pet godina u američkom zatvoru nekoliko puta bio pretučen tokom ispitivanja. On je posvedočio da su i drugi zatvorenici bili mučeni.
U pismenoj podršci njegovom zahtevu za britansko državljanstvo Hiks je izjavio da su, pre nego što je prebačen u Gvantanamo, njegovi američki tutori bacali njega i druge zatvorenike na pod, hodali po njima, skidali ih gole, brijali im dlake s celog tela i stavljali im plastične predmete u zadnjicu.
Prema Hiksovim navodima ovakve zloupotrebe ljudskih prava počele su tokom ispitivanja u Avganistanu, gde je i uhapšen krajem 2001. Mučenje je nastavljeno i na američkim mornaričkim brodovima, avionima, nepoznatim zgradama i u Kandaharu, pre nego što je prebačen u vojni zatvorski centar Gvantanamo na Kubi početkom 2002, navodi se u pisanoj izjavi.
U isto vreme Hiks ne navodi da je bio mučen i u Gvantanamu, gde su mu, kako je rekao, uredno davali misteriozne injekcije „od kojih sam se osećao veoma čudno“. On je dodao da je bio svedok, ili da je čuo o zlostavljanjima drugih osoba u zatvoru.
Zatvorenike sa samo jednom nogom specijalni vojni tim sa svojim psima ostavljao je da stoje satima. Jednom prilikom video sam čoveka u ćeliji kako krvav leži na podu. „To me je dodatno preplašilo pa sam pomislio da ću na bilo koji način sarađivati sa SAD“.
Portparol vojne komisije J. D. Gordon opisao je Hiksove navode kao „netačne“ i „potpuno bezvredne“. „Hiks je mnogo toga izjavljivao u prošlosti, što se pokazalo kao neosnovano i potpuno netačno“, izjavio je Gordon. Na primer, Hiks je jednom izjavio da je bio prikovan za pod 22 sata, za šta je Gordon izjavio da nije tačno.
Hiks je Australijanac, a njegova majka je Britanka, te je na osnovu toga zatražio britansko državljanstvo uveren da je britanska vlada učinila mnogo više od australijske za oslobađanje svojih građana iz Gvantanama.
Saslušanje Hiksa pred vojnom komisijom zakazano je za 26. mart, kada će se Hiks braniti da nije kriv za jedinu optužbu da je obezbeđivao materijalnu podršku teroristima, izjavio je njegov vojni advokat Majkl Mori. Prvobitne optužbe protiv Hiksa su odbačene, a uključivale su i pokušaj ubistva i pomaganje neprijatelju.
Hiks je izjavio da je mogao čuti druge zatvorenike kako „vrište od bola“ dok ih ispituju. On je dodao da je kasnije prebačen u brod Batan, gde su uslovi bilo daleko gori. Za jelo je dobijao obično rukohvat pirinča ili voća tri puta dnevno. U pisanoj izjavio Hiks je izjavio da su potom njega i još nekoliko zatvorenika vezanih očiju, s kapuljačom na glavi i lisicama na rukama, prebacili u helikopter i odveli u hangar nalik zgradi na nepoznatoj lokaciji. Prisiljavali su ga da kleči 10 sati. Nedelju dana kasnije odveli su ih u Kandahar, gde su ih prisiljavali da leže licem okrenutim ka podu u blatu, dok su vojnici gazili po njima. Komandir Gordon je izjavio da ne zna za takve metode.