Da li sledi nedelja odmazde: Kako radnici da se zaštite od zlostavljanja zbog nedolaska na miting SNS

Naslućujući ovakav scenario, advokat Čedomir Stojković nedavno je javno objavio svoju mejl adresu i broj telefona, nudeći besplatnu pravnu pomoć za sve građane koji su izloženi političkim pritiscima. Kako kaže za Danas stigao mu je veliki broj mejlova i poruka zbog čega nije stigao na sve da odgovori. Građanima kojima je odgovorio, savetovao je da svaki pribave što više dokaza pritisaka i mobinga.

Koliko god da postoji načina da se na nekoga vrši pritisak, postoji i načina da se od njega građani zaštite sudskim putem. Ukoliko neko trpi pretnje da će na poslu snositi negativne posledice zbog neodazivanja protestu, može tužilaštvu podneti krivičnu prijavu zbog krivičnog dela prinude.

Ako pretnje dolaze od nadređenog, prijava se može podneti i zbog zloupotrebe službenog položaja.

Ako nisu u pitanju pretnje, već zlostavljanje na radu, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu otvara dve mogućnosti. Ako zlostavljanje dolazi od nekog ko nije nadređen u hijerarhiji, postupak zaštite se može pokrenuti kod poslodavca. Ako, međutim, mobing dolazi od šefa, isti postupak pokreće se pred sudom.

Jedan od vidova pritiska može da bude i da se osoba javno izjasni o svojim političkim stavovima, na šta po zakonu niko nije obavezan. Ako poštovanje prava na privatnost nekoga dovede u lošiji položaj, može da se pokrene postupak za zaštitu od diskriminacije pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, ali i pred sudom.

Međutim, iako na papiru postoji mogućnost pravne zaštite, praksa često ume da bude sasvim drugačija.

– Pravna zaštita apsolutno nije efikasna pošto postupci traju više godina. S druge strane, ljudima je ugrožena egzistencija i oni najčešće nemaju vremena da čekaju sudske odluke, ističe Čedomir Stojković.

Političke pritiske na zaposlene već godinama unazad prate aktivisti organizacije CRTA. U izveštaju ove organizacije sastavljenom uoči prošlogodišnjih izbora navodi se da prikupljeni podaci pokazuju da izbornu korupciju i politički klijentelizam građani neretko doživljavaju kao vid redovnih stranačkih aktivnosti i legitimne borbe političkih aktera.

Oni navode da su ovom vidu pritisaka najizloženiji zaposleni u javnom sektoru, pre svega oni koji su putem stranke dobili posao ili s kojima je zaključen ugovor o radu na određeno vreme, kao i građani iz socijalno ugroženih, manjinskih i ranjivih grupa.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, objašnjava zbog čega je ova pojava najizraženija u javnim preduzećima.

– Direktore javnih preduzeća postavile su stranke koje i organizuju celu stvar. Privatni poslodavac će, sve i da je član, finansijer ili simpatizer neke stranke, dva puta razmisliti da li će vršiti pritisak na zaposlene. Ukoliko ga neko tuži, on ili kompanija će morati da plati naknadu štete, pa mora da bude oprezan. S druge strane, u javnim preduzećima postoji isključivo politička odgovornosti. Ukoliko bi direktor bio tužen, štetu bi platilo ili to preduzeće, ili bi se ono platilo iz budžeta. Otuda ta relaksiranost u javnim preduzećima oko političkog pritiska, navodi Reljanović.

Iako saglasan da je pravna zaštita građana nedovoljno efikasna brana političkim pritiscima, Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, ističe da to ne znači da bi građani trebalo da odustanu od tog puta.

– Da bi se institucije menjale, moraju prvo da se menjaju ljudi. Da bi institucije počele da rade svoj posao jedini pravi put je da što više ljudi od institucija traže da rade svoj posao. U ovom slučaju, tako što će pokretati postupke i na taj način izvršiti pritisak na institucije. Nekoliko slučajeva je možda i moguće zataškati, ali će to mnogo teže ići ako govorimo o masovnim svedočenjima o pritiscima i masovnoj potražnji da se tome stane na put, kaže Nedeljkov.

On naglašava da je njih prijatno iznenadilo to što se sve više ljudi javlja da pod imenom i prezimenom govori o pritiscima kojima su izloženi.

– Ti ljudi su se osetili slobodnim, osetili su rasterećenje uprkos tome što su bili izloženi dodatnom talasu mobinga i pretnji. U tom smislu pozivamo i druge građane da nam se jave, a naši pravnici će im pružiti pomoć koliko god da su u mogućnosti. A od takvih svedočenja nemaju korist samo ljudi koji govore, već i svi drugi koji se nalaze u sličnoj situaciji, navodi Nedeljkov dodajući da je potrebna promena ugla posmatranja ovog fenomena tako da se ljudi izloženi pritiscima ne posmatraju kao odgovorni, već kao žrtve.

Advokat Čedomir Stojković, takođe, vidi ohrabrujuće znake da je ovaj sistem ucena pred pucanjem.

– Balon straha puca. Režim sistemski seje strah kombinacijom različitih faktora, od klasičnog nasilja, preko pretnji i ucena, pa do promocije nasilja preko svojih medija. Međutim, ovi protesti su igla koja buši taj balon straha. Mi smo živeli izolovani, nismo znali da nas ima toliko. Sada vidimo koliko nas ima i da nas je oduvek toliko i bilo. Ta masovnost pobeđuje strah i ljudi će se sve više ohrabrivati, zaključuje Stojković.

Od sindroma punog, do sindroma praznog stola

CRTA je u svom izveštaju identifikovala više vrsta zlostavljanja na radu kojima su izloženi svi oni koji su se oduprli političkim pritiscima. Jedan je „sindrom praznog stola“ gde se nekome smanjuje obim posla ne bi li se pri sistematizaciji ukinulo to radno mesto. Suprotan, ali podjednako efektan je „sindrom punog stola“ gde se zaposlenom povećava obim posla ne bi li se opteretio i stavio u poziciju da ne može da ispuni delegirano. Zaposlenima se isto tako otežavaju uslovi rada slanjem na teren ili neplaćenim prekovremenim radom, ali i delegiraju zaduženja van redovnih radnih dužnosti. Najzad tu je i uskraćivanje resursa za rad ili onemogućavanje napredovanja i dobijanja povišice. Tu je uvek i premeštanje na nižu poziciju, smanjenje plate, a najzad i gubitak posla.