Foto: FBZime gotovo bez snega, sušna leta, ekstremno visoke temperature, ali i nekontrolisana seča šume i punjenje Borskog jezera sa zlotskih izvorišta, razlozi su zbog kojih se ovih julskih dana Zlotska reka pretvorila u potok, smatra šef odborničke grupe “Ujedinjena opozicija Bora” u gradskoj Skupštini Dragan Marković
– Nakon bespravne seče topola kod Lazareve pećine, bez valjanog obrazloženja, hajdučki, na brzinu, krenulo se sa crpljenjem vode sa tog područja zbog čega je jezerce ispod Lazareve pećine 21.jula ove. godine pretvoreno u baricu, dok je Zlotska reka, preko noći, postala – potok. Nadležni ćute. Zamenik gradonačelnika, koji se ranije busao u grudi i izjavljivao da mu je „Zlot u srcu“, mirno posmatra ekološko stradanje svoje, rođene reke. Jer, po sadašnjem stanju stvari, izgleda da mu je najviše na srcu – vlast – rekao je Marković za Danas.
Smatra da je Zlotska reka “postala žrtva” više faktora: klimatskih uslova, seče šume bez kontrole, kao i punjenja Borskog jezera sa zlotskih izvorišta.
Prema rečima Markovića nedostatak snežnih padavina tokom zime, sušna leta i ekstremno visoke temperature jedan su od uzroka smanjenja količine vode sa potoka i rečica koje formiraju Zlotsku reku,
Naš sagovornik kao jedan od uzroka navodi i nekontrolisanu seču šuma, jer kako kaže “ najveći deo vode, bujičnim tokovima se za kratko vreme nakon kiša sliva u Timok, uzrokujući u tom periodu poplave, pri čemu nedostatak šuma utiče da se malo vode zadrži u zemlji”,
– Korišćenje velike količine vode od strane firme Ziđin sa zlotskih vodoizvorišta za punjenje jezera je veliki problem. Izvorište Beljevinske reke je državna vlast dala na korišćenje Ziđinu koji koristi mnogo više vode nego ranije RTB Bor. I tek planiraju da koriste nakon povećanja kapaciteta topionice. U trenutku kada su zime bez većih snežnih padavina, a leta sve suvlja sa malo padavina. Uz ekstremno visoke temperature – ističe Marković.
Pomenimo da je krajem maja iz kompanije Ziđin stigla informacija da se već tri nedelje upumpava sveža voda sa zlotskih izvorišta u Borsko jezero i time dopunjava akumulacija koja se smanjila zbog loše hidrološke godine.
Kako je tada saopšteno , upumpavanje vode je počelo 6. maja, kada je nivo jezera bio tri i po metra ispod tačke preliva i da se dnevno u proseku upumpa 17.500 kubika vode, pa jezero za dan poraste i do tri centimetra.
U ovom saopštenju je takođe bilo navedeno da vodosnabdevanje kompanije nije bilo ugroženo ni pre upumpavanja vode u Borsko jezero, kao i da je „Ziđin koper“ sa JKP „Vodovod“ sklopila ugovor o dopuni akumulacije, ali da ugovorom nije precizirana količina, već samo cena vode po kubiku.
Šef odborničke grupe “Ujedinjena opozicija Bora” u gradskoj Skupštini kaže i da se vlast nije oglašavala po pitanju Zlotske reke, a JKP “Vodovod” nije odgovorilo na pitanje koje je postavio 21. jula, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.
Zatražio je odgovor na pitanje da li se vrši crpljenje vode pumpama koje su postavljene ispod Lazareve pećine u koritu reke i koliko litara vode u sekundi ide za punjenje Borskog jezera.
– U trenutku ekstremne suše, kada nema padavina, sve to potpomaže da Zlotska reka brzo presuši. Vlast kao da je zaboravila da su Lazarev kanjon i Zlotske pećine pod zaštitom države, da je to važan turistički potencijal, a da su ovom hajdučijom – sečom topola i divljačkim crpljenjem vode ugrožene razne zaštićene vrste faune i flore. Ako se ništa ne promeni naši potomci prepričavaće kako je nekad bila Zlotska reka i jezero ispod Lazareve pećine – zaključuje Dragan Marković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
