Naplatili oko 28 miliona dinara iz budžeta: Kako je grupa građana pronašla rupu u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Prema rečima Milana Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja, od ovog zakona u poslednjih godinu i po dana više osoba je iz republičkog budžeta „prihodovalo“ oko 28 miliona dinara. A taj broj je svakog dana sve veći.

Marinović ističe da je u svim slučajevima mehanizam naplate sličan.

– Nekoliko naizgled nepovezanih građana, ne više od njih 10 ili 15, podnose zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja. Zahtevi idu ka istovrsnim tipovima organa javne vlasti, recimo školama, centrima za socijalni rad ili domovima zdravlja i čekaju postupanje. Ako organ ne postupi ili postupi na nezadovoljavajući način, oni se žale Povereniku, a u stavu dva odmah traže nadoknadu troškova advokata koji je pisao žalbu, kaže Marinović.

Ukoliko Poverenik odluči u korist podnosioca žalbe on istovremeno odlučuje i o troškovima, koji se plaćaju iz budžeta organa vlasti koji nije dostavio informaciju. Po tarifi, troškovi pisanja žalbe iznose malo manje od 50.000 dinara. A Poverenik u radu ima više hiljada takvih žalbi.

Kako ističe Marinović, kancelarija poverenika tek od juna prošle godine donosi rešenje o naknadi troškova advokatima koji su sastavljali žalbe. Dvanest godina pre toga, naknade za pisanje žalbi nisu dodeljivane jer se, kako navodi, radi o jednostavnom postupku koje ne zahteva neko posebno pravničko znanje.

Ipak, u junu 2022. godine Upravni sud je zauzeo stav da priznaje troškove advokata, nakon čega je Poverenik u obavezi da ga poštuje. Ovakav stav Upravog suda, ali i izmena zakona iz novembra prethodne godine kojom je ukinuta odredba o zabrani zloupotrebe zakona, imali su vrlo opipljive posledice. Kako je nedavno pisao nedeljnik Vreme, broj žalbi koje je Poverenik primio u 2022. godini iznosio je 9.274, tri puta više nego prethodne godine.

– Na ovaj način je jednom advokatu koji je zastupao više lica dosuđeno preko šest i po miliona dinara i to je rekord. Jednom drugom advokatu dosuđeno je preko četiri miliona. To po sebi nije protivno zakonu, ali je protivno svrsi zakona. Pritom, oni zahteve masovno šalju manjim organima javnih vlasti poput mesnih zajednica, veterinarskih ambulanti ili predškolskih ustanova koje nisu toliko osposobljene za postupanje po zakonu. Retko kada se ti zahtevi šalju, primera radi, ministarstvima koji poseduju najškakljivije informacije, kaže Marinović.

Posledice ovoga, ističe Poverenik, mogu se podeliti na vidljive i nevidljive.

– Svima vidljiva posledica je udar na republički budžet i on se da precizno izračunati. Međutim, manje uočljiva posledica je udar na ostvarivanje prava. Zbog ovakvih žalbi, svi ostali znatno duže čekaju i teže ostavaruju svoje pravo na dostupnost informacija od javnog značaja, navodi Marinović.

U tekstu koji je obljavljen u Vremenu, navedena su i imena nekoliko advokata koji su, prema podacima iz kancelarije Poverenika, podneli najviše žalbi ovoj instituciji. Među njima je i beogradski advokat Nikola Đurić, koji je, kako se tvrdi, poslao 897 žalbi.

Đurić za Danas napominje da u njegovom postupanju nema ni govora o zloupotrebi zakona, ističući da je postupao u interesu klijenata, a sve u skladu sa važećim propisima.

– Cilj zahteva za dobijanje informacija, a i naknadnih žalbi, je da bi se došlo do traženih informacija čime se ostvaruje interes klijenta što je moja profesionalna dužnost. Na osnovu informacija do kojih se došlo mogu kazati, uz dopuštenje stranaka, da je zahvaljujući tome pokrenuto više postupaka pred nadležnim državnim insitucijama, i cenim da je to stvaran uzrok zbog kojeg se moje ime u ovom kontekstu pojavljuje u medijima, kaže Đurić dodajući da je uvek postupao u skladu sa ustavom i zakonom.

On napominje da je iz samog zakona izbrisan institut zlupotrebe prava, zbog čega je faktički nemoguće zloupotrebiti pravo na pristup informacijama od javnog značaja, a koje brisanje je učinjeno upravo radi neograničene dostupnosti građanima tih informacija.

Upitan o naknadama za pisanje žalbi, Đurić naglašava da one pripadaju i odmeravaju se strankama.

– To su troškovi stranaka. Često jedini način da građani dođu do informacija je da angažuju advokata pošto sami neuspevaju od organa da dođu do traženih informacija. Kada se ne bi nadoknađivali troškovi, upravo bi stranka bila na gubitku, zato što bi same morale snositi troškove zastupanja po advokatskoj tarifi za angažovanje advokata, pa i u slučaju da uspeju sa žalbom, što bi bilo protivno Zakonu o upravnom postupku. O pravu na naknadu troskova izjasnio se i Upravni sud u više svojih odluka, navodi Đurić napominjući da su organi vlasti mogli da izbegnu troškove da su blagovremeno postupale po zahtevu, a ne da svojim nečinjenjem uskaćuju prava građana na dostupnost informacija.

Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske komore Beograda ističe da u celom slučaju vidi problem, ali ne i odgovornost advokata koji žalbe podnose.

– Ako zakon dozvoljava naplatu troškova, a tarifa iznosi koliko iznosi onda ja tu ne vidi zloupotrebu zakona. To je po meni upotreba zakona i besmilsene su mi optužbe na račun advokata koji su u skladu sa zakonom pronašli izvor prihoda, ističe Bulatović zaključujući da je na državi da pronađe sistemsko rešenje za ovaj problem.

Poverenik Milan Marinović, takođe, vidi dva načina da se ovaj problem reši. Jedan je da se izmeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a drugi da se izmeni stav Upravnog suda.

Dok ne dođe do sistemskog rešenja, kako ističe Marinović, služba Poverenika je u prethodnih mesec dana počela da odbija zahteve za naknadu troškova advokata u slučajevima u kojima zaključe da se radi o zloupotrebi zakona.

I iako se ovakva rešenja, prema Marinovićevim rečima, detaljno obrazlažu na 18 strana, nesporno se ovim korakom institucija Poverenika otvara za tužbe Upravnom sudu.