Zloupotrebama do poena na maloj maturi

Posle niza godina u kojima su po rezultatima na maloj maturi učenici iz škola u Novom Pazaru i Pčinjskom okrugu bili među najuspešnijim u Srbiji, na poslednjem završnom ispitu oni su se našli u grupi okruga ispod republičkog proseka. U nekoliko navrata apostrofirani su i nerealni rezultati u delu škola u Niškom okrugu, koji je lane takođe bio u vrhu, dok je sada pozicioniran na nivou proseka države. Zanimljivo je da Pčinjski i Nišavski spadaju u grupu okruga sa najvećim brojem vukovaca – svaki peti učenik sa ovog područja je dobitnik tog priznanja.

Pomenuti okruzi nisu bili „sumnjivi“ samo po nerealno visokim i neočekivanim rezultatima na maloj maturi, s obzirom da je najveći broj opština sa tog područja svrstan u kategoriju nerazvijenih ili devastiranih, a istraživanja ukazuju na pozitivnu korelaciju između socioekonomskog statusa učenika i obrazovnih postignuća. Dodatne analize koje je prethodnih godina radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja su pokazale da je najviše grešaka prilikom ocenjivanja testova uočen u određenom broju škola upravo na teritorijama Novog Pazara, Jablaničkog i Nišavskog okruga.

Ministar prosvete je nakon male mature 2017. godine tražio od školskih odbora u 28 škola u Srbiji da razreše direktore osmoletki u kojima su zabeležene neregularnosti, ali su se listom svi oglušili o tu preporuku. Na tom spisku prednjačili su direktori škola iz Novog Pazara, a bilo ih je i iz Niša, Vranja, Surdulice, Bujanovca…Promenom zakona u jesen te godine nadležnost da postavlja i razrešava direktore prešla je u ruke ministra, ali on, kako je obrazložio, nije mogao da retroaktivno primeni zakon i smeni pomenute čelnike škola.

Najnoviji izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o realizaciji junske male mature pokazuje mnogo realniju sliku o znanju učenika. U toj publikaciji se navodi da su mere koje je Ministarstvo prosvete preduzelo nakon prošlogodišnjeg završnog ispita „nesumnjivo pozitivno uticale na povećanje objektivnosti rezultata ispita, kao i na to da se svi koji su uključeni u sprovođenje ispita ponašaju profesionalnije i odgovornije“. U izveštaju podsećaju da je u avgustu 2017. na sajtu Ministarstva objavljen spisak škola za koje postoji osnovana sumnja da direktori, odnosno, supervizori nisu obezbedili doslednu primenu stručnog uputstva za sprovođenje završnog ispita. Pre ovogodišnje male mature, predstavnici Ministarstva su održali sastanke sa aktivima direktora u okruzima u kojima je detektovan najveći nivo neregularnosti, a takođe su pratili ceo tok završnog ispita u školama koje su, po proceni školskih uprava, bile u najvećem riziku za odstupanje od procedura. Na smanjenje nepravilnosti uticale su i nenajavljene posete prosvetnih savetnika i zaposlenih u Sektoru za osnovno obrazovanje, koji su obišli oko 300 osnovnih škola.

– U celini gledano, u odnosu na prethodnu godinu, okruzi u kojima je bilo najviše odstupanja od očekivanih rezultata, u 2018. pokazuju niže postignuće, koje se može smatrati objektivnijim, čemu su doprinele sve mere Ministarstva i školskih uprava – piše u Zavodovom izveštaju.

Vukovci ispod proseka

Ove godine među okruzima na najnižim postignućima vukovaca su Pčinjski i Raški 2 – Novi Pazar, koji su sve do sada bili na vrhu liste. Zanimljivo je da 10 odsto vukovaca iz Pčinjskog okruga na testu iz srpskog pokazalo rezultat ispod republičkog proseka, a sličan procenat je zabeležen i na kombinovanom testu. Ni 20 odsto dobitnika Vukove diplome iz novopazarskih škola nije uspelo da dobaci do proseka Republike na ispitu iz matematike.