Zloupotrebe izjave vladike ili „presude“ akademika: Zbog javnih sporova oko logora Jasenovac Sinod objavio više godina stare odluke

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Да ли неки од србиста може да објасни овом народу шта стварно значи ревизионизам и д али се нешто што је неодређено може умањивати или повећавати??

2. Исти тај Епископ Јован је нани штету према СПЦ коју ће будуће генерације морати бранити и доказивати Србска страдања , муслимани и хрвати се хватају за трунку само да би пљували по СПЦ , стога је једино решење да се Епископ Јован разреши дужности ради своје изјаве .

3. Po nemackim izvorima (komanda Aleksandra Lera) do kraja „42. god. NDH je ubila oko 400 000 nehrvata, od cega je oko 90% Srba. Revizionisti koji o Jasenovcu govore kao radnom logoru otvorenog tipa, gde se igrao fudbal, spremale predstave i komponovalo, namerno iskrivljuju sledece cinjenice:
   – Logor Jasenovac je sistem vise logora.
   – Nemacki podaci o 400 000 stradalih u NDH do kraja „42. su dokumentovani spiskovima sa trijaze koju je sprovodio Kurt Valdhajm, za taj posao odlikovan od strane Pavelica.
   – Sport, pozorisne predstave, muzika.., svega toga je bilo, do duse u tragovima, ali tek krajem 1944. kada je bilo jasno da Sile Osovine gube rat.
   – Podatak da je u Jasenovcu stradalo do 90 000 nehrvata (mada je tamo ubijeno i nesto vise od 1000 Hrvata, medju kojima i brat Stepinca) proizvod je spika imena do kojih se doslo, medjutim temeljita, opsezna i naucno postavljena istraga NIKADA NIJE SPROVEDENA! Samim tim su podaci koje desnicarska Hrvatska forsira, apsolutno netacni.

   Ima jos podataka koji osporavaju umanjeni broj zrtava, medju kojima je i dnevnik Diane Budisavljevic, ali je to vec tema koja zahteva poseban clanak.
   Nije slucajno da se ponovo napada SPC, cak i u ovako bizarno postavljenoj tezi da je ona sama deo antisrpske kampanje, jer su se „zli duhovi“ sinhronizovano probudili u celom regionu.

4. I.
   Sramotno je da “srpski intelektualci”, SPC i mnogi drugi zvaničnici – nakon što su VŠ NOViPOJ i AVNOJ objavili dve knjige o Jasenovcu, 1942. i 1944. i nakon što je u periodu 1945-1989. samo o Jasenovcu objavljeno oko 1.300 samostalnih izdanja (monografija, studija slučaja, zbornika dokumenenata, /188 knjiga/ svedočenja, članaka…) i oko 1.400 tekstova u stručnim publikacijama, nebrojivo novinskih članaka, radio i tv-emisija, snimljeno 7 igranih i 20-ak dokumentarnih filmova… o drugome da i ne govorimo – i dalje, da budem blag, manipulišu ne samo brojem žrtava u Jasenovcu no i brojem žrtava ustaškog genocida 1941-1945, oslanjajući se na u činjenicama neutemeljen „standardan“, „neupitan“, „dogtmatski“… broj od 500/600/700 hiljada (i onomad objavljen Grajfov broj od 1.400.000) pobijenh samo u Jasenovcu!…
   II.
   Najkraće moguće, i ugrubo!
   1) Fizički je nemoguće pobiti 500/600/700.000 hiljada ljudi za toliko vremena, u onim uslovima, sa onim sredstvima… i u onolikoj populaciji – u Logoru Jasenovac je bilo 6 baraka sa 200 ‘ležajeva’ (dve su ubrzo zatvorene zbog podzemnih voda), pretpostavimo da su bile duplo popunjene što je oko 2.500 ljudi koji su morali održavati logor sa oko 1.800 ustaša, logorskih službenika i radnika, raditi u Ciglani, Kožari, na ekonomiji… jer su logori radili po principu samoodrživosti… Otprilike toliko ih je bilo i u Donjoj Gradini…
   2) po dosad najtemeljnije urađenim studijama, onim (bišeg četnika, Srbina iz Nemačke) dr Bogoljuba Kočovića i (Hrvata iz SAD) dr Vladimira Žerjavića, u logoru u Jasenovcu je stradalo oko 90.000 a u svim logorima u NDH oko 130.000 ljudi;
   3) u Spisku pojedinačnih žrtava u Logoru Jasenovac urađenom 1964. na osnovu Popisa stanovništva FNRJ 1961. ima ukupno oko 65.000 ljudi;
   4) po spiskovima Muzeja žrtava genocida u Beogradu i Spomen područja Jasenovac u Logoru Jasenovac je stradalo oko 85.000 ljudi;
   5) analize popisa stanovništva u Kraljevini SHS/J (1921, 1931. i procene 1940 /popisa nije bilo 1941. zbog rata/) i FNRJ 1948. pokazuju da je na teritoriji NDH „manjak“ (iz svih razloga – pogibije u borbama, smrti i ubistva u logorima, ‘prirodne’ smrti, iseljavanja, preseljenja, kolonizacije u Vojvodinu…) srpskog stanovništva oko 450.000 ljudi;
   6) po rezultatima Popisa stanovništva FNRJ 1961. ukupan broj stradalih (poginulih, pobijenih, umrlih…) u ratu bilo je oko 650.000, a po studijama Kočovića i Žerjavića bio je oko 1.100.000 ljudi!
   ***
   Inače, broj od 1.705.000 ‘izmislio’ je (na osnovu tada dostupnih, uglavnom odokativnih podataka) pukovnk Mitar Bakić, Titov ađutant, za potrebe Titovog govora u Ljubljani, u junu 1945. Zatim su Kardelj i statističari za Parisku konferenciju (a malo kasnije i za Nirnberški sud) ‘opravdavali’ taj broj, pritom što svesno što nesvesno izjednačavajući ratne gubitke (broj stvarnih žrtava u ratu) sa demografskim gubicima!

5. Sve navedeno, kao i uvek kod Olujića, je gola neistina i manipulacija