Shutterstock/Printscreen RTSZmije neće ujesti osim ako nisu ugrožene. One su svuda, i one su bile na našim područjima pre čoveka. Dakle, one su domaćini, a mi smo gosti u naseljima. I naravno da se jedinke mogu sresti u gradovima, varošicama i selima. To je potpuno prirodna pojava, a okolnosti su – prosto, one tamo žive – kaže, između ostalog, u razgovoru za Danas profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović.
Sa profesorkom Tomović smo razgovarili o vrstama zmija koje žive u Srbiji, kako razlikovati otrovnice od neotrovnih vrsta, te šta raditi kada vidimo zmiju i kako postupati u slučaju ujeda.
Koje zmije možemo videti u Srbiji i u kojim krajevima?
Našu zemlju naseljava više vrsta zmija. Od neotrovnih, tu su prvo vodene zmije (belouška i ribarica), zatim smukovi i njihovi srodnici (smukulja, stepski smuk, Eskulapov smuk, četvoroprugi smuk i šilac) i na kraju otrovnice (šargan, šarka i poskok).
Većina naših vrsta zmija su rasprostranjene širom zemlje, od nizijskih do planinskih predela. Međutim, ima i onih čije je rasprostranjenje ograničeno. Tako, vrste koje su vezane za predele pod uticajem mediteranske klime (četvoroprugi smuk i šilac), naseljavaju samo južnu i jugoistočnu Srbiju, uz granicu sa Severnom Makedonijom.
Sa druge strane, otrovnice takođe imaju specifičnu distribuciju. Poskok naseljava područja južno od Save i Dunava, do nadmorskih visina od 1.800 metara. Šarka naseljava nizijske i brdske predele (Banat, Srem i severozapadna Srbija), kao i visokoplaninske predele (centralna, istočna, jugoistočna i jugozapadna Srbija, Kosovo i Metohija) u Srbiji.
Šargan (naša najmanja otrovnica), je veoma retka vrsta u našoj zemlji i naseljava samo visokoplaninske predele Kosova, Metohije i jugozapadne Srbije.
Da li je česta pojava da se zmije pojave u gradu, i kada se pojave, u kojim okolnostima se to dešava?
Zmije su svuda, i one su bile na našim područjima pre čoveka. Dakle, one su domaćini, a mi smo gosti u naseljima. I naravno da se jedinke mogu sresti u gradovima, varošicama i selima. To je potpuno prirodna pojava, a okolnosti su – prosto, one tamo žive.
No, pošto to čoveku ne odgovara iz raznih razloga, skloni smo da pomislimo da njima nije mesto u ljudskim naseljima i da ih treba potpuno ukloniti. Zašto? Da li je čovek jedino stvorenje na planeti koje zaslužuje da živi u gradovima? Ukoliko ne želimo prenamnožavanje miševa, pacova i ostalih glodara, potrebno je da promenimo stav o prisustvu zmija u ljudskim naseljima.
Kako da razlikujemo otrovnicu od zmije koja nije otrovna?
Bitno je znati da ne postoji potpuno siguran način da razlikujemo otrovne od neotrovnih zmija u Srbiji. Prvo što olakšava razlikovanje jeste da sve tri vrste otrovnica u Srbiji imaju izraženu cik-cak šaru na leđnoj strani tela.
Ta šara može ponekad biti isprekidana, a isto tako jedinke mogu biti potpuno crne (retka pojava kod šarki). No, u najvećem broju slučajeva, otrovnice se mogu razlikovati od neotrovnih zmija upravo po ovakvoj šari.
Dodatno, otrovnice imaju široku glavu u zadnjem delu, zbog prisustva otrovnih žlezda, tako da je ona po izgledu trouglasta i jasno odvojena od vrata. Otrovnice po pravilu imaju relativno kratko (do 70 centimetara) i zdepasto telo, sa veoma kratkim repom, dok su naše neotrovne zmije izduženog tela, sa dugim repom i redovno prelaze dužine od 1,5 metar.
Kako da se ponašamo ako naiđemo na zmiju – koje su to situacije u kojima zmija ujeda?
Sve vrste zmija u našoj zemlji su strogo zaštićene vrste, te je njihovo povređivanje ili ubijanje kažnjivo zakonom. Zbog toga je pri susretima sa zmijama najbolje samo ih zaobići, ili ako je potrebno štapom ili nekim drugim predmetom ukloniti sa mesta gde njihovo prisustvo ugrožava ljude ili domaće životinje.
Pri susretu sa zmijama u gradu, potrebno je pozvati odgovarajuće gradske službe zadužene sa uklanjanje zmija iz naselja. Zmije nikada neće ujesti čoveka, izuzev u stiuacijama kada su ugrožene (neposredno, blisko i direktno). Čovek nije njihov plen i samim tim je ujedanje samo trošenje otrova, koji bi inače poslužio prilikom ishrane.
Šta da radimo ako nas zmija ujede?
Prvo je potrebno znati da li je u pitanju ujed neotrovne ili otrovne zmije. Ukoliko je neotrovna zmija u pitanju, ona ima više sitnih zuba u vilici, i ujed će biti sa više rupica na koži. U tom slučaju je potrebno samo ranice isprati nekim dezinfekcionim sredstvom.
Međutim, ukoliko su otrovnice u pitanju, procedura prilikom ujeda je potpuno drugačija. Prvo je potrebno iscediti otrov (prozirna žuta, uljasta tečnost) iz mesta ujeda; na mestu ujeda će biti 1-2 rupice, jer otrovnice imaju po 2 otrovna zuba u gornjoj vilici. Nakon toga, potrebno je staviti hladan oblog oko mesta ujeda.
Nikako se ne sme isisavati otrov jer u ustima čovek uvek ima ranice, pa se onda otrov prenosi i van mesta ujeda, u glaveni region, što je još opasnije. Ne sme se piti alkohol, kafa ili neki energetskih napici, pošto ubrzavaju cirkulaciju i metabolizam, pa se time otrov brže distribuira kroz organizam.
Nakon prve pomoći (ceđenje otrova i hladni oblozi), ništa drugo ne preostaje, već što hitniji transport u medicinsku ustanovu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
