Zna se ko su, a ko nisu ubice u kafiću „Panda“

Polazeći od nekakvog saopštenja navodnog srpskog pokreta „Otadžbina“, Tasićeva, kao i u svom prethodnom tekstu od četvrtka, iznosi niz neistina o Albancima pohapšenim od strane srpskih debeovaca u decembru 1998. sa jedinim ciljem da budu mučeni i osuđeni kao „izvršioci zločina“ u kafiću „Panda“ u Peći.

„Za zločin u ‘Pandi’ 1998“, tvrdi Jelena u završnici svoje pisanije, „osumnjičena je grupa lokalnih kosovskih Albanaca.

Iako je posle njihovog hapšenja Nikola Šainović, potpredsednik tadašnje Savezne vlade SRJ zadužen za KiM, tvrdio da je slučaj „Panda“ rešen, njihova umešanost u ovaj zločin nije dokazana, kasnije su pušteni na slobodu, a pojedini izvori tvrde da su po drugom osnovu dobili novčane i jednogodišnje zatvorske kazne“.

U jedva dve rečenice, više od četiri, što neistine, što insinuacije koje slikovito objašnjavaju autoričinu zlu nameru, jer…

– trideset i četvorica Albanaca iz Peći nijednog trenutka nisu osumnjičeni, nego su danima torturisani kako bi im se iznudilo priznanje da su pobili dečake u „Pandi“…

– Nikola Šainović, zvani Šaja Paton, osuđeni ratni zločinac, samo je za Tasićevu merodavan da daje kvalifikacije o zločinu u „Pandi“;

– e, da bi ona mogla da se istakne svojim zaključkom da „njihova umešanost (Albanaca) u ovaj zločin nije dokazana…“

– i podlom neistinom kako su Albanci „kasnije pušteni na slobodu…“

Da joj bar malo stalo do elementarne istine, a ne do nacionalističkog dokazivanja, Jelena je u mom tekstu mogla da pročita da su Albanci u zatvoru u Peći bili sve do završetka bombardovanja u junu 1999, nakon čega nisu „pušteni na slobodu“, nego su premeštani u zatvore u Leskovcu i Zaječaru.

Tek nakon toga protiv njih je podignuta optužnica, u kojoj se zločin u „Pandi“ i ne pominje, ali se Albanci besmisleno optužuju za napade OVK u selima Ratište i Prilep.

Vrhunac ove ujdurme su presude Albancima na po godinu dana „zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti“.

Strašno i sramno, ali više nego dovoljno Tasićevoj za finalnu insinuaciju kako, misleći na mene i moj tekst, „pojedini izvori tvrde da su po drugom osnovu dobili novčane i jednogodišnje zatvorske kazne“.

Znajući za Jelenine „patriotske“ srbobraniteljske sklonosti, zbog kojih ona i njoj slični patriJoti i vernici i dalje insinuiraju kako su Albanci počinioci zločina u „Pandi“ i otimači „svete srBske zemlje“, jedino mi ostaje da je – što zbog žrtava u Pandi, što zbog istine – podsetim na reči njenog patrijarha Pavla: Budimo ljudi, ako smo i Srbi!

Autor je novinar, jedan od osnivača lista Danas

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.