Značaj vitamina za pravilan rast i razvoj dece

Pre nekoliko decenija verovalo se da su rešeni svi dotle poznati problemi vezani za čovekovu ishranu, prenosi list Vreme.

Grupa naučnika kasnije je otkrila da su za pravilan razvoj čovekovog organizma pored proteina, ugljenih hidrata i masti potrebni i vitamini.

Pošto su bili neistraženi, ovim supstancama je ime dao fiziolog Funk, a oboljenja koja nastaju usled njihovog deficita definisao je kao avitaminoze.

Za pravilan rast i razvoj deteta nije potreban samo jedan vitamin, već mnogo njih. Najbolje su istraženi vitamini A, B, C i D.

Najpre je pronađen vitamin A kog najviše ima u kravljem mleku, žumancetu, ribljem ulju i ribljem mesu.

Ovaj vitamin je poznat i kao vitamin rasta jer usled njegovog nedostatka zaustavljaju se detetov rast i kilaža. Teško oboljenje koje može da se javi usled deficita vitamina A je  kseroftalmija, bolest očiju koja pogađa decu, a kod odraslih osoba se može javiti noćno slepilo.

Vitamina B ima najviše u ljuspicama pirinča i žita, u mleku i u kvascu.

Nedostatak ovog vitamina u dečijem uzrastu može imati za posledicu problem sa nervima. Ovo oboljenje nije u tolikoj meri prisutno kod nas koliko je prisutno u Kini, Japanu i Koreji jer oni u svakodnevnoj ishrani koriste očišćeni pirinač.

Vitamin D predstavlja najvažniji faktor u razvoju dece. Ima ga u mlečnoj masti i ribljem ulju.

Deficit ovog vitamina može dovesti do rahitisa.

Pod uticajem ultraljubičastih zrakova, putem sunčanja se u našem telu potkožno luči vitamin D.

Postoje i razni drugi suplementi koji se mogu koristiti u zamenu za D vitamin.

Takođe veoma važan vitamin za decu je C vitamin usled čijeg deficita može doći do skorbuta, bolesti koja se ispoljava promenama na koži.

Ima ga naročito u svežim voćnim sokovima, malo manje u kupusu i mleku. Preporučuje se da unos C vitamina bude pojačan u proleće i zimu kada su deca najviše izložena infektivnim bolestima.

Takođe, vitamin C može pomoći i kod malokrvnosti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

Po broju izdavačko-knjižarskih preduzeća u našoj državi, Beograd je svakako na prvom mestu, piše list Pravda.

Međutim, u Kruševcu živi gospodin Đorđe Budimović, čovek koji ima vlastitu štampariju.

Kako kaže Đorđe, on se godinama bavi ovim poslom i sve troškove koje ta štamparija napravi, Đorđe je morao samostalno da plaća.

Tako je ova štamparija štampala udžbenike za učenike stručnih produženih škola, za ženske zanatske škole i za gimnazije.

Od udžbenika koji su odobreni i preporučeni od strane Ministarstva izdvaja se čitanka za stručne produžene škole, zatim udžbenik za knjigovodstvo sa korespodencijom takođe za učenike stručnih produženih škola.

Pored nedavno izdatih ‘Kraljević Marko i Miloš Obilić u narodnim pesmama’ i ‘Sv. Sava u narodnim pričama’ vlasnik ove male knjižare, gospodin Budimović, kaže da radi na izdavanju nekoliko novih knjiga upotpunjujući na taj način osetnu prazninu koja je do sada postojala u tom pogledu.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“