Nova strategija proširenja predstavljena u Evropskoj komisiji je snažan pozitivni signal kojim se potvrđuje namera Evrospke unije da se u narednom periodu sveobuhvatnije posveti regionu zapadnog Balkana, saopštio je danas Centar za evropske politike (CEP).
Kako ukazuje CEP, u pogledu članstva Srbije u EU uslovi i glavne prepreke su vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom.
Strategijom je građanima regiona, regionalnim liderima, investitorima i drugim državama, evropskim i onim izvan EU, koje su iz različitih geostrateških razloga u prethodnim godinama pojačale prisustvo u regionu, poslata poruka da je mesto zapadnog Balkana u Uniji postalo izvesno i neupitno, rekao je predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović.
Prema njegovim rečima, strategija je osim vladavine prava, istakla značaj ekonomskog razvoja, primene evropskih propisa i standarda, kao i regionalne saradnje i pomirenja.
Majstorović je ukazao da su predložene mnoge nove inicijative, među kojima je postepeno povećanje pretpristupne pomoći kako se države budu približavale članstvu, ili dupliranje sredstava za obrazovni program Erasmus plus.
Politički lideri se pozivaju da svojim primerom doprinesu razumevanju značaja pomirenja, nastavku neophodnih reformi i poboljšanju saradnje u regionu, a države članice EU su pozvane da upoznaju svoje građane sa argumentima za pristupanje novih članica, objasnio je Majstorović.
Programska menadžerka CEP Sena Marić je istakla da će stupanje u članstvo 2025. godine zavisiti ne samo od brzine i kvaliteta kojima će Srbija ispuniti potrebne uslove, već i od ishoda rešavanja osetljivih pitanja unutar EU po pitanju njene efikasnosti i funkcionisanja.
Ona je ukazala da moramo biti svesni da bi plan „Srbija u EU 2025“ značila da pregovori treba da se završe 2023.
Marić je dodala da strategija nije obavezujući dokument, već samo pruža smernice za dalje postupanje Unije u politici proširenja.
Materijalizacija konkretnih mera predviđenih u strategiji će, dakle, prvenstveno zavisiti od dogovora i podrške država članica, zaključila je ona.
Posebno ohrabruje da EU politiku proširenja na zapadni Balkan vidi kao deo sveopštih napora da se EU učini jačom do 2025. i da pristupanje ovog regiona Unija smatra svojim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesom.
Za uspešan nastavak pregovora, navodi CEP, biće potrebno da se pripreme revidirani akcioni planovi, koji će na realan način postaviti osnove za ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 i nastavak dijaloga sa Prištinom.
Oblast vladavine prava je i dalje veoma problematična u čitavom regionu, upozorava CEP i dodaje da se u dokumentu koristi veoma oštar jezik po tom pitanju, a planira se i uvođenje novih mehanizama koji bi osigurali delotvornije praćenje i ocenjivanje postignutih rezultata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.