„Znam da nisam kriv. Ali, znam i u kojoj zemlji živim“: Boško Savković za Danas o tome zašto je priznao da je pozivao na rušenje ustavnog poretka

Ova kontradiktornost savršeno simbolizuje sve što je Boško Savković prošao između dva protesta “Srbija protiv nasilja”. O tome kako je postao politički zatvorenik, ko je okačio “čuvenu” Vučićevu lutku i zašto je priznao delo koje nije počinio Boško Savković govori za Danas.

Sve je, kako navodi, počelo pred subotnji protest protiv nasilja, kada je odlučio da napravi transparent. Sa jedne strane je bio logo televizije Pink sa sloganom “Pink-stink”, a sa druge strane pisalo je “Hijene i lešinari hodaju zajedno za bezbednu Srbiju”.

“Ja sam pravio taj transparent, tu nema spora. Bavim se grafičkim dizajnom, to mi je bilo deset minuta posla. Ideja je bila da se ne gubimo po masi, da naše uže društvo ima nešto što se vidi, da znamo gde smo”, priča Savković.

Transprent je odmah privukao pažnju.

“Transprent je bio naslonjen na spomenik Nikoli Pašiću. Ljudi su prilazili i slikali se. U tom metežu, neko je okačio lutku. Stvarno ne znam ko je to bio. Pitao sam par puta, niko ništa nije rekao. Ja sam video da nešto visi sa transparenta, ali nisam zagledao”, kaže Savković.

U tom trenutku krenula je šetnja. Savković je podigao transparent sa sve lutkom, ispostaviće se vrlo brzo, Aleksandra Vučića. Već narednog dana, fotografija lutke pojavila se u većini provladinih medija, kao nepobitan dokaz da protestanti žele smrt predsednika Srbije. O njoj je tvitovala premijerka, Vučić govorio.

Boško Savković ništa od toga još nije znao. Kako dodaje, nakon deset, dvadesetak metara šetnje video je šta je okačeno na transparent. Lutku je skinuo i bacio u obližnju žardinjeru. Nakon protesta, prijatelju koji je bio kolima, dao je da odnese transparent.

Došla je nedelja, dan u kojem počinju problemi za Boška Savkovića. Najpre je njegov prijatelj koji je odvezao transparent dobio poziv da se javi u policijsku stanicu. Rekao mu je “idi i reci da je moj”. Lutka mu nije pala na pamet. Tri sata kasnije još se nije čuo sa prijateljem.

– Bilo mi je jasno da se nešto sprema. Sazvao sam kućni savet, rekao – “može da se desi da nam dođu na kuću”. Ubrzo je neko kucao na vrata. Njih četvorica, kažu “znate zašto smo došli”. Nemaju nikakav papir, ne pominju delo, ne govori se o mogućnosti advokata…Traže mi da krenem sa njima. Još kažu, zbog dobre volje nismo došli policijskim kolima, nego civilnim. Što valjda i jeste neka usluga, ne mora komšiluk da gleda, priča Savković.

Policajci su ga odvezli u stanicu Uprave kriminalističke policije na Novom Beogradu. Telefon je imao sa sobom, ali mu nije dozvoljeno da se javi advokatu.

– U jednom trenutku dolazi neki momak za koga se ispostavlja da je kapetan. Kaže tužilac im je poslao nalog, u pitanju je član 309 Krivičnog zakonika. Pitam ga da me podseti i kaže – pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka. Prva reakcija mi je da je to potpuno šašavo. Onda se malo zamislim. Na stranu teško ubistvo, to je najgore delo u krivičnom zakoniku. Za to kazna može da ide do 10 godina. A znam u kojoj zemlji živim. I nije mi nimalo svejedno, priča Savković.

Sat vremena nakon toga dolazi mu advokat koga su pozvali iz UKP-a. Kreće procedura, određuje mu se pritvor od 48 sati. Pravac stanica policije 29. novembar.

– Tu ležiš i preturaš po glavi moguće konsekvence. Kao diplomirani pravnik uvek vidim najgori ishod. Ne znam na čemu baziraju optužnicu. Koje imaju dokaze? Otkuda je ta lutka postala toliko bitna? U tom trenutku, ja nemam nikakav kontakt sa spoljnim svetom. Potupno sam odsečen, ističe.

Sutradan, momci iz UKP su ga odveli na saslušanje kod tužioca. Ponašali su se veoma korektno. Dali su mu i cigaru, na čemu im je do neba zahvalan.

– Ulazim tamo i čitaju mi delo. Potpuno napakovano. Kao, ja sam šetao sa lutkom i pozivao na nasilnu promenu režima. Ludilo. Ja sam im rekao istinu, da sam lutku nosio dvadeset metara i bacio je. Ništa drugo nisam mogao, naglašava naš sagovornik.

Sledeća stanica bila je sudija za prethodni postupak. Rezultat – pritvor od 30 dana. Obrazloženje, mogućnost uticaja na svedoke i mogućnost da se ponovi delo.

– Na koje bih to svedoke ja mogao da utičem? A i kako bih tačno ponovio delo? Ponovo nosio lutku koju nemam? Određen mi je pritvor, a da nikada nisam počinio krivično delo. Ni prekršajno, navodi Savković.

Ovoga puta, poslat je u Centralni zatvor u Bačvanskoj ulici.

– Ništa odvratnije u životu nisam video od prijemnog odeljenja u CZ-u. Toalet usran, sudopera usrana, krevet sa bubašvabama, nema jastuka. Bio sam u ćeliji sa jednim finim momkom, o tome su vodili računa. Na papirima im je pisalo da je u pitanju politički problem. Tada je postalo i zvanično da sam ja politički zatvorenik, kaže Savković.

Prvog dana dobio je jednu sardinu. Uspeo je da izmoli jedno parče hleba od juče. Za doručak narednog dana dobio je paštetu i čaj. Ipak, pošto sa sobom nije imao šolju, sipali su mu čaj u tanjir pa ga je pio kašikom.

– Uslovi su potpuno nehumani. Ne mogu da kažem, svi su se korektno ponašali prema meni, ubrzo su mi dali i plastičnu šolju i toalet papir. Ali, uslovi su takvi kakvi su,. Tamo, ipak dolazi užasno veliki broj najokorelijih kriminalaca i narkomana, navodi Savković.

U tom trenutku, on još uvek nije bio svestan ničega što se dešavalo van zidina CZ-a. Nije znao da je njegov slučaj notiran u Briselu, da su pravni stručnjaci i nevladine organizacije javno apelovale da se pusti, da se organizuje protestni skup ispred Palate pravde…Sve što je znao je da mu preti višegodišnja zatvorska kazna.

– Kao pravnik, ja znam da oni to ne mogu da dokažu. Isto tako, znam i s kim imam posla. Ako žele nešto da dokažu, dokazaće. Pod političkim pritiskom svako radi šta mora. U glavi mi je najgora opcija. Ludački mi je da provedem šest, sedam godina u zatvoru zbog ovoga, priča Savković.

Dva dana kasnije jedan razgovor sa advokatom najavio je preokret.

– Kaže mi advokat da ga je tužilac zvao noć pre toga u pola deset uveče. Ponudio mu nagodbu. Priznanje u načelu, u zamenu za šest meseci uslovno. Do poslednjeg trenutka sam mislio da ovo teram do kraja. Bilo me je sramota od ljudi i okoline da priznam nešto što nisam uradio. Ipak, procenio sam da je to najbolja opcija. I za moju porodicu, prijatelje, kolege novinare koji su stali iza mene.Takva ponuda se ipak ne odbija, tim pre što ja nisam znao pod kojim su oni pritiskom, kaže Savković.

Ipak, potpisao je. Sporazum je prihvatio i sudija za prethodni postupak. Ostalo je samo bilo pitanje procedure.

– Svi oni znaju da ja nisam kriminalac. Ali kao pravnik neću i ne smem da komentarišem sudske presude. Ne mogu ništa loše protiv nikoga od njih da kažem. Ni tužioca, ni sudije, ni policajaca. Stvarno su svi bili izuzetno korektni i prema meni se ponašali kao prema civilizovanom biću, kolegi pravniku.. Pravno gledano, to je bilo silovanje prava. A opet, miran sam sa tom odlukom jer na slobodi mogu da uradim više pametnijih stvari nego da sam ostao tamo, navodi Savković.

Na kraju, zaključuje on, misli da su se predstavnici vlasti zaigrali.

– Verujem da su se preračunali. Mislim da je to pokazna vežba sa ciljem da rasteraju ljude sa ulice, ali verujem da će još više ljudi zbog toga da se pojavi, kaže Savković.

Ipak, ove nedelje on neće biti prisutan. Razlog nije da se uplašio ili da strahuje da će time da prekrši uslovnu kaznu. Razlog je što u danu protesta putuje u Ženevu, gde je delegat Srbije na konferenciji Međunarodne organizacije rada. Kako navodi, nakon konferencije otići će u Brisel gde će se zahvaliti svim ljudima koji su mu pomogli tokom prethodne nedelje i pružili podršku.

– Idem da im se lično zahvalim i da ih upozorim da će ovakvi slučajevi verovatno još da se ponavljaju i da treba da budu spremni da pomognu. A kad se vratim, ako bude protesta – tu sam, zaključuje Savković. – Ovog puta ću doći sa lutkom. Ali ne nekom koja bi nekog podsetila na Predsednika. Čuvam jednog divnog velikog klovna kojeg sam ćerki kupio dok je bila mala. Ja stižem sa klovnom. Voleo bih da I ostali ponesu svoje omiljene lutke I igračke iz mladosti. Svako čuva neku svoju. Ovo je ipak građanska borba za bezbednu Srbiju. A plišane i krpene lutke su sećanje na vreme kada smo bili deca i osećali se najbezbednije na svetu, ističe.

Plod mašte

Prema rečima Boška Savkovića, nakon celog slučaja javljali su mu se ljudi koji su mu objasnili kakva je to lutka zbog koje je osuđen za pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka. U pitanju je lutka koja se prodavala pre nekoliko godina na protestima “1 od 5 miliona”. Na zadnjoj strani lutke piše da je to “vudu lutka” i da je svaka sličnost sa stvarnim osobama “plod mašte”.