Četvrtak, 28. oktobar, Leskovac: Svakoga jutra u isto vreme crna mačka sačeka da projuri i poslednji automobil, a onda oprezno trči do zgrade ispred koje je čeka starica.
Mačka zastaje ispred nje, vijori repom levo-desno a onda se umiljava oko njenih nogu i čeka da starica spusti činiju sa hranom.
Dok mačka halapljivo jede starica priča – možda šta je muči, ili joj jednostavno tepa. Rastaju se zadovoljni. Mačka sita, starica srećna.
I jedino bitno je da dele istu odlučnost da nastave sa svakodnevnim ritualom.
Spokojan mogu da se okrenem sopstvenom početku radnog dana: pregled najnovijih naučnih publikacija iz oblasti steriliteta i matičnih ćelija i elektronske pošte.
Tu je imejl poruka kojom me gradske vlasti Banjaluke pozivaju da budem deo Stručnog saveta koji će činiti eksperti različitih profila.
Zaista prijatno iznenađenje jer se radi o prenošenju znanja. Kao kod starice i mačke, nadam se da i u ovom slučaju postoji odlučnost a to je obostrana vera u znanje.
Neka političari ne zamere, ali znanje je jedino oruđe za rešavanje problema.
Petak, 29. oktobar
Po glasu primećujem da je umorna i razočarana.
Četiri puta ostaje u drugom stanju, četiri puta se raduje novom životu.
I kaže da četiri puta umire jer gubi ranu trudnoću.
Naizgled sve u redu, osim da u kariotipu tj. u jednom malom delu njenih ćelija piše da je broj hromozoma drugačiji nego u ostalim ćelijama.
Takve promene u kariotipu zovu se mozaici i veliki broj ljudi ne primećuje niti pokazuje bilo kakve zdravstvene tegobe.
Ali kad se to desi, uradi se dijagnostička analiza i vrlo brzo uvidi zašto je neko oboleo.
Ili će oboleti.
To je naročito slučaj kad broj ćelija sa abnormalnim brojem hromozoma nadmaši broj ćelija sa normalnim setom hromozoma.
Tada nastaju razne bolesti, pa i gubitak rane trudnoće… Moja sagovornica ima problem sa tim i predstoji joj duga borba do potomstva.
Zadatak je da joj objasnim da kariotip ne možemo da promenimo, ali da postoji mogućnost da se modernim tehnologijama molekularne biologije promeni ishod.
Jedna od mogućnosti je da se nakon vantelesne oplodnje u laboratoriji ispitaju i vrate jedino embrioni koji imaju šansu da rezultiraju u zdravo potomstvo.
Subota, 30. oktobar, Leskovac, Skoplje, Hamburg
U dva izjutra jedini znaci života u Leskovcu su u blizini burekđžijskih prodavnica.
Mladi ljudi se okupljaju oko jedne u centru grada, verovatno pre nego krenu na počinak.
Krenu sećanja na nekadašnji Leskovac, korzo sa leve i desne strane glavne ulice, skupljanja hrabrosti da se ipak priđe simpatiji i pita za jedan krug.
A ako bi pala korpa tj. ne, kao uteha ostajao bi jutarnji burek u Zanatlijskom ili supa u motelu Atina, odmah pored autoputa za Skoplje.
Taj put me i danas vodi na jug, ovoga puta ne na krajnji jug Makedonije i majčino selo gde sam kao dete provodio letnje i zimske raspuste.
– Kade si trgnal? – pita makedonski carinarnik na granici Tabanovce. – Aerodrom Skopje. – Imaš da prijaviš nešto? – Nemam ništo, samo lični bagaž. – Da li može da go vidam? – Povelete. – Eeee, pa ti znaješ da zboruvaš na makedonski? – Pomalce.
Vidim da je od noćne smene umoran i zato ne objašnjavam da sam i uz taj jezik odrastao, kao što sam odrastao i uz Bugare, Turke, Jurake Turkijce, Vlahe, Grke, Slovence… sve koje su sila ili nada kao i moje pretke doveli na granicu tadašnje Kraljevine sa Grčkom.
Još manje želim da mu objašnjavam da ne volim granice. Pogotovo ovu jer u dečjoj glavi nema loših sećanja a da granice upravo i najpre tu i nastaju.
– Knigi? – pokazuje na dve knjige u mom koferu. – Knigi. Istorija na Bogdanci, Dojran, Paljurci, Crničani… – Sreken pat – i odlazi pomalo razočaran jer šverc knjiga nije interesantan.
Mada je četiri izjutra, na aerodromu Skoplje je živo, mnogobrojni putnici za Beograd, Istanbul, Pariz, Hamburg… Pri izlasku iz aviona odmah se primećuju pripadnici nemačke granične policije koji eskortiraju ljude pognutih glava do aviona koji će ih vratiti nazad u Skoplje. Granica je još nekome postala odbojna tvorevina i reč.
Nedelja, 31. oktobar, Hamburg
Mada sam u Hamburgu živeo početkom 1990-ih, još mnogo toga može se otkriti. Na primer stari tunel ispod reke Elbe.
Sa dužinom od 426 metara i dve cevi tunel povezuje severnu ivicu luke sa ostrvom Štajnverder.
Koriste ga kao rutu javnog prevoza i pešaci i biciklisti i, u ograničenoj meri, motorna vozila. Danas je tunel pun dece, roditelji ih ili vuku u prikolice za bicikl ili polako, nogu pred nogu objašnjavaju istoriju tunela.
Kad je otvoren, tunel je smatran tehničkom senzacijom: „Govorite glasno kako moderna tehnologija na kopnu, na vodi i pod vodom prevazilazi zadatke koji joj se nameću“, pisale su lokalne novine te 1911.
Tunel je izgrađen jer tadašnje trajektne linije nisu bile u stanju da se izbore sa protokom radnika.
Krajem 19. veka u luci Hamburg bilo je zaposleno 20.000 brodogradilišnih i 25.000 pristanišnih radnika.
Tunel je otvoren najpre za pešački saobraćaj a onda za konjska i motorna vozila.
Izgradnja je koštala današnjih 61,5 miliona evra a od 2003. tunel nosi epitet zaštićenog spomenika. Prolazeći ispod Elbe nastaje čudan osećaj jer 24 metara iznad glave teče jedna od najvećih (treća po dužini) reka Nemačke i ogromni prekookeanski brodovi.
Ponedeljak, 1. novembar
Ovdašnje novine objavljuju da Beograd ponovo spada u najzagađenije gradove na svetu.
Sigurno je poznato da problem ne leži samo u grejnoj sezoni i zagađenju vazduha finim česticama lošeg lignita, već i u činjenici da i plastični otpad često završi u kotlovima ložionica.
Neko je nedavno izjavio da se prodaju vreće sa plastičnim otpadom a da je veličina vreće prilagođena veličini ložionika.
Da podgrejem problem: iz Bostona sam dobio 800 gigabajta analiza koji pokazuju štetni uticaj nanočestica plastike na genetski i epigenetski profil ljudskih pluripotentnih matičnih ćelija kao i na povezanost između zagađene ljudske sredine i korena bolesti.
I ono što se vidi u delu analiza je više nego opomena da bolesti nećemo pobediti ako ih i dalje sami generišemo.
Prošle godine smo u jednoj naučnoj publikaciji pokazali da nano- i mikroplastika izazivaju poremećaje razvoja srca, srčanih zalistaka i pluća, poremećaje implantacije ljudskih embriona, da provociraju bolesti metabolizma…
Iz novih podataka se vidi da nastaju poremećaji i u odbrambenom, imunološkom mehanizmu, biološkim procesima, ćelijskim komponentama, molekularnim mehanizmima i genima koji dovode i do promena u procesu sazrevanja polnih ćelija, znači steriliteta.
Utorak, 2. novembar
Na sahranu je pozvan mali broj ljudi, uglavnom rodbina i mi, nekadašnji najbliži saradnici.
Mesto okupljanja – šuma u blizini Hamburga.
Za života izabrao je šumu i drvo kao alternativu klasičnom groblju.
Nema održavanja groblja, priroda preuzima potpunu odgovornost.
Nije dozvoljeno ukrašavanje grobova, jer se veštačko cveće, sveće i nadgrobni spomenici ne uklapaju u prirodno okruženje šume.
Zamenjuju ih mahovina, paprat, divlje cveće, lišće, sneg, koji u zavisnosti od godišnjeg doba ukrašavaju grobove.
Usred šume njegov pepeo počivaće jedno vreme u biorazgradivim urnama a onda u zemlji, travi, drvetima. „Zemlja zemlji, pepeo pepelu i prah prahu“. Jedino mala ploča sa njegovim imenom na crvenom hrastu skretaće pažnju na grob. Profesor humane genetike.
– Nije želeo groblje, govorio da su to tužna mesta. Ovde je mnogo lepše – kaže njegova supruga. – Mnogo je življe – tiho dodaje i pokušava da kroz blagi osmeh opravda utehu.
Prolazimo kroz šumu, mada je jesen, šumsko tlo je meko i prolećno.
Ptice cvrkuću, vazduh miriše na biljke, na organsko.
Šuma pokazuje da život dolazi, raste, prolazi, dolazi.
Pitam šta znače plava ili žuta nalepnica sa brojem na drvetu.
Plava znači porodični ili prijateljski grob sa najviše dvanaest mesta, raspoređenih u obliku zvezde oko debla.
Žuta označava zajedničku grobnicu gde se mogu sahraniti ljudi koji se ne poznaju.
I dodaje da je suprug izabrao crvenu bukvu jer se takva nalazi i u njihovom dvorištu i da je rado sedeo u hladu njene izdašne krošnje. I dodaje da i sama želi da leži pod istim drvetom.
Sreda, 3. novembar
Stigle su nove fotografije.
Dva brata na ljuljašci sa proslave rođendana i jedna novorođena devojčica.
Roditelji pozdravljaju tim specijalne bolnice i zahvaljuju. U borbi za potomstvo u Leskovac dolaze ljudi iz Srbije i čitavog sveta.
A onda šalju nasmejana roditeljska i dečija lica. Ta sreća se vidi, ono što se ne vidi je da su i oni kojima je borba protiv steriliteta profesionalno opredeljenje zahvalni i srećni.
Fotografije neizmerno znače, ne samo zbog užasnih brojeva pandemije i sve gore demografske slike, već što sa svakim novorođenim detetom zajedno proslavljamo pobede upornosti, života, nade i poziva. Tolstoj je rekao da je čovek pozivom i delima pozvan da služi Bogu i ljudima.
Hvala sudbini na pozivu.
Autor je profesor humane genetike i osnivač specijalne bolnice SPEBO Leskovac
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
