Foto: Radovan BalaćNajbolji mladi naučnici i istraživači u prošloj godini nagrađeni su krajem decembra na tradicionalnoj dodeli nagrada „Dr Zoran Đinđić“.
Odbor Fonda „Dr Zoran Đinđić“ odlučio je da nagrade dodeljuje za troje mladih naučnika i istraživača. Prvu nagradu dobila je dr Snežana Papović, istraživač saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, laureat druge nagrade je dr Branimir Pavlić, docent na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu( koji nije bio dostupan za razgovor za Danas), dok je treća nagrada pripala dr Nebojši Pavloviću, asistentu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Dobitnik nagrade „Dr Zoran Đinđić“ za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u 2019. godini je Aleksandar Ostojić, za master rad „Clavis universalis kao oslobađanje značenja. Bruno i Lajbnic o beskonačnim mogućnostima saznanja“, koji je odbranjen na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Dr Snežana Papović je već šest godina član tima novosadskog PMF-a i bavi se skladištenjem električne energije u litijumsko-jonskim baterijama koje se široko primenjuju za mobilne telefone, laptop računare, električne automobile…
„Moj cilj bio je da poboljšam hemijski sastav baterija da ne bi došlo do eksplozije. Uspela sam da implementiram znanja o jonskim tečnostima koje su nova klasa rastvarača, koje ne gore i nisu toksična. Dodavala sam po neki procenat tih jonskih tečnosti u elektrolit za litijum-jonsku bateriju i ispitivala kakve su performanse baterije u smislu da li će dobro da rade, koliko dugo će biti njen kapacitet, jer svako želi da mu baterija za mobilni radi što duže“, priča dr Papović.
Posle šest godina u saradnji sa svojim bazičnim timom i profesorima sa BU, kao i kolegama u Francuskoj i Soveniji uspela je da konstruiše bateriju koja ne gori i zadovoljava kapacitet. Na brojnim naučnim i stručnim skupovima u svetu istraživanja dr Snežane Papović bila su zapažena. Paralelno sa zahtevima da se poboljšaju performanse baterije, mlada naučnica u saradnji sa kolegama i studentima bavi se i problemmima zagađenja i kako da elektroliti iz baterija ne zagađuju životnu sredinu.
Ove godine mlada naučnica se nada da će preko Hemholcovog instituta u Minhenu stupiti u kontakt sa stručnjacima Warte, čuvene kompanije koja proizvodi baterije, kojima bi predstavila svoja i istraživanja srpskih naučnika.
„Nov elektrolit ne gori, omogućava da baterija duže ciklira, što znači da bi bio duži vek trajanja. Tajna je u izvesnom procentu jonske tečnosti u njoj, koja je elektrohemijski stabilna, termički izrazito stabilna, ona gori tek na oko 500 stepeni, ona je zaslužna što ne dolazi do paljenja baterije, ima izrazitu električnu provodljivost… Sada se ispituje koliko je to netoksično“, kaže dr Papović.
„Od početka moje naučne karijere, fokus mog naučnoistraživačkog rada je na procesu razvoja leka, koji predstavlja jedan dugotrajan i skup proces.
Imajući u vidu da najveći broj potencijalnih lekova ne dospe na tržište zbog loših farmakokinetskih osobina, pre svega loše resorpcije nakon peroralnog davanja, moj istraživački interes je usmeren ka farmakokinetskim i formulacionim studijama, koje bi mogle da reše ovaj problem.
Takođe, veliku pažnju posvećujemo i molekularnim mehanizmima dejstva lekova u cilju dobijanja rezultata koji bi se mogli iskoristiti u personalizaciji postojećih terapijskih strategija“, kaže dobitnik treće nagrade asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu dr Nebojša Pavlović.
„U skladu sa ciljevima istraživačkih projekata u koje sam uključen, ispitivao sam pre svega žučne kiseline kao potencijalne terapijske agense kod različitih inflamatornih i malignih oboljenja, ali i kao promotere transporta drugih lekova u organizmu.
Danas pretežno razvijamo savremene farmaceutske formulacije na bazi žučnih kiselina, koje treba da ostvare kontrolisano oslobađanje lekovite supstance i specifičan farmakološki odgovor.
U procesu razvoja leka primenjujemo i metode računarske tehnologije, odnosno in silico tehnike, koje treba da smanje rizik da potencijalni hemijski agens doživi neuspeh, odnosno da smanje rizik da ne dođe do faze kliničkih istraživanja.
U skladu sa zahtevima savremene nauke, težimo formiranju interdsciplinarnih timova, pa tako razvijamo saradnju sa ekspertima iz oblasti matematike i tehničkih nauka. Osim toga, radimo i na povećanju vidljivosti naših naučnih rezultata i širenju mreže međunarodnih naučnih kontakata“, naglašava dr Pavlović.
„Koristio sam se kosmološkim i epistemološkim postavkama Đordana Bruna i G. V. Lajbnica kako bih pokazao da u jednom beskonačnom univerzumu koji se neprekidno širi (kakav je naš), put ka znanju nikada nije linearan i nikada nije jedan, već je uvek reč o mnoštvu puteva, bilo da je u pitanju naučni metod, ili stav, perspektiva, vizija“, kaže o svom master radu Aleksandar Ostojić.
„Povezujući to sa savremenijim autorima kakav je Mišel Ser, rad nastoji da pokaže kako je znanje uvek povezano, i kako su „zidovi“ koji razdvajaju nauke veštački postavljeni. Pogrešno je o stvarima govoriti odvojeno, sve je uvek na neki način povezano, a pošto sistem nikada nije zatvoren, ne postoje fiksna i rigidna značenja. Otvorenost za mnoštvo puteva je tako otvorenost za prepoznavanje novih vrsta značenja u kojima se ovaj svet javlja, a to nam omogućuje da bolje razumemo sisteme znanja i trenutne istine koje vladaju unutar njih“, objašnjava Ostojić.
Zanimljivo je da u eri masovne emigracije radnika i stručnjaka iz Srbije u razvijene zemlje Evrope i sveta, naši sagovornici ne razmišljaju o odlasku i životu i radu u inostranstvu.
Dr Snežana Papović je zadovoljna uslovima koje ima na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu u kome vidi svoju budućnostd. Kaže da se nije libila da zakuca na vrata nekog drugog univerziteta u okviru Srbije ili kod komšija u Osijeku, Ljubljani ili malo dalje u Francuskoj, Portugalu i zatraži pomoć i saradnju. Većinu stvari uradila je na našem univerzitetu, ali ocenjuje da je za uspeh potrebna dobra platforma međunarodne saradnje. Širi se mreža naučnih kontakata, „treba da posmatramo ovaj svet kao veliku laboratoriju gde svi treba zajedno da radimo da bismo doprineli našem društvu, čovečanstvu, da nešto dobro ostane iza nas“.
Slično razmišlja i dr Pavlović.
„Moji dalji planovi su vezani za nastavak naučnog rada na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Međutim, imajući u vidu ograničene fondove za nauku u našoj zemlji, smatram da su višemesečni istraživački boravci u inostranstvu izuzetno značajni, kako sa aspekta daljeg sticanja znanja i veština, tako i zbog mogućnosti da se sprovedu određene naučne ideje koje u ovom momentu nisu moguće u našim institucijama. Kao učesnik Horizont 2020 projekta finansiranog od strane Evropske Unije, imao sam priliku da se 2017. godine usavršavam na Farmaceutskom fakultetu Kurtin Univerziteta u Australiji, u Laboratoriji za biotehnologiju i razvoj lekova, a tu saradnju i dalje održavamo“.
Da li sebe vidim u Srbiji? Trenutno da. Živim u Novom Sadu sa porodicom, radim na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, nastojim da sam formiram svoju sredinu. Dakako, više posmatram sebe u odnosu na svet, nego u odnosu na pojedinačnu zemlju – prolazi su otvoreni, a putevi su raznoliki, kako i kažem u radu, kaže Ostojić i dodaje:
„Mišljenje stručnjaka treba da bude jasno iskazano i uvaženo, pre svega, u sferama njihove profesionalne kompetencije. Ali, pored toga, smatram da je društveno angažovanje intelektualaca svakako od izuzetnog značaja i u razvoju demokratije generalno, kao i u rešavanju izazova svakog društva“.
Dr Snežana Papović ukazuje da naša zemlja ima veliki potencijal u mladim naučnicima i istraživačima i pored skromnih ulaganja u nauku.
„Svesna sam da nemamo sve resurse potrebne za naučno istraživanje, ali baš zbog toga težim razvijanju novih koncepata, novih ideja, trudim se da ne budemo robovi skupih instrumenata, nego da postavimo dobre temelje eksperimenta i onda da apliciramo negde gde imaju te aparate. Ohrabrujuća je stvar da bilo gde da odemo ne ostanemo neopaženi, nekako dominiramo zato što uvek imamo ideje za neka rešenja, uvek znamo kako da se uhvatimo u koštac sa tim naučnim izazovima, makar i da nemamo finansijske pomoći, mamo rzvijeni koncept kako to treba uraditi, pa onda i dobijemo pomoć od drugih“.
„Svi treba da težimo tome da poboljšamo stanje u društvu u kojem smo u kojem želimo da ostanemo da ga učinimo boljim za buduće generacije. Smatram da svako pojedinačno treba da se angažuje. Treba da se trudimo da menjamo našu zemlju na bolje, to je najvažniji imperativ, najpre kroz svoj rad, ali i kroz aktivno učestvovanje u svim društvenim sferama. Treba uvek biti dosledan sebi, težiti da damo svoj maksimum. Pored timskog rada, jako je važna i disciplina u timu. Iz svega možemo da isplivamo ako su dobri međuljudski odnosi, važno je da budu harmonični, treba danastojimo da ih takvim napravimo i održavamo“, naglašava dr Papović.
Dr Nebcojša Pavlović se slaže da „išljenje stručnjaka treba da bude jasno iskazano i uvaženo, pre svega, u sferama njihove profesionalne kompetencije i dodaje „da je društveno angažovanje intelektualaca svakako od izuzetnog značaja i u razvoju demokratije generalno, kao i u rešavanju izazova svakog društva“.
Aleksandar Ostojić navodi da je analiza pojma angažmana trenutno u glavnom fokusu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
„Profesori su nužno u javnoj sferi, a i sam pojam intelektualca podrazumeva da je njegovo delovanje javno. S obzirom na to, angažman je ne samo neophodna, već delom nezaobilazna odlika intelektualaca, ili bi to bar trebala da bude. A svaki društveni angažman je uistinu i politički. Sa tim da političko nije nužno i stranačko, ali kod nas je nažalost tendencija da se ta dva konteksta ne razdvajaju. Vizija društva? Verujem da je najbitnije da se deluje protiv nepravde i da se neguju i čuvaju lične vrline. Na taj način ne treba nam striktna vizija kao tačka ka kojoj idemo, već će društvo samo stvoriti ispravan put“, zaključuje Ostojić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
