Foto: Predrag Kuzmanović, Aleksandar Tanacković, Vladimir InđićKao lokalna samouprava Grad Šabac je u institucije sistema uveo Studentski savet koji će učestvovati u donošenju najznačajnijih odluka za razvoj i budućnost grada. To je, koliko je poznato, jedini slučaj u Srbiji da neki grad ili opština imaju takav savet.
Članovi Studentskog saveta su stipendisti grada Šapca, i kao najbolji studenti će predlagati na koji način da mladi i stručni ljudi ostanu u svom gradu i doprinesu njegovom razvoju. Svi oni za Dan grada imenovani su za savetnike gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića. Za ovaj broj Danasa govore o problemima mladih i društva u kome žive kao i o studentskim demonstracijama.
Predrag Kuzmanović, master studije nuklearne fizike u Novom Sadu
Smanjiti odliv uspešnih mladih ljudi
Najvažnija stvar za ostanak studenata u svom gradu jeste jasna politika i izrazita posvećenost vodećih ljudi u gradskoj upravi. Mladim studentima je tokom studiranja potrebna finansijska pomoć koju bi trebala svaka lokalna uprava da im obezbedi, pogotovu ako su ti mladi ljudi uspešni u oblasti koju su izabrali. Svakako, to nije dovoljan preduslov, ali je veoma bitan.
Pored novčane pomoći studentu je potrebna i pomoć lokalne samouprave oko daljeg zaposlenja, potom rešenja stambenog pitanja i drugih životnih pitanja. Samo ako na ovakav način pristupi studentima, možemo očekivati smanjen odliv uspešnih mladih ljudi.
Protesti mladih i nezadovoljnih građana koji se još uvek odvijaju su odraz trenutnog stanja u društvu i državi, a oni su posledica nebrige i nepažnje prema studentima. Studenti su najosetljiviji sloj društva koji ne sme biti predmet manipulacije. Stanje u medijima i svim sferama javnog života je katastrofalno, što je izazvalo bes i nezadovoljstvo. Odlučivanje jednog čoveka, penzionera i onih koji su pred krajem karijere, a neuvažavanje mišljenja mladog čoveka je postala realnost. Mladi su nezastupljeni u odlučivanju po pitanjima koja su od značaja za njihovu egzistenciju. Kada se u medijima govorilo ozbiljno o bilo kom studentskom problemu? Zašto finansiranje školovanja tih ljudi nije transparentno i javno? Zašto su budžetska davanja za studente toliko niska? Pitanja su to za najvišu političku elitu, koja izbegava bavljenje tim problemima i zato imamo ovo što nam se dešava. Sve će se završiti kao da nije ni bilo, a ovi mladi ljudi će i dalje imati probleme kao i pre, niko ih neće ni pogledati, jer su njihovi problemi nebitni za političku elitu, u kojoj većina nikada nije ni studirala.
Predrag Kuzmanović rođen je u Šapcu 1993. godine, trenutno je pri kraju master studija nuklearne fizike. Završio je osnovne studije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, smer za fiziku, sa prosečnom ocenom 9,81. Dobitnik je stipendije Ministarstva prosvete četiri godine zaredom, učesnik je naučnostručnih konferencija i seminara, autor i koautor nekoliko naučnostručnih radova.
Vladimir Inđić, student treće godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu
Zapostavljeni studenti
U svakoj savremenoj državi mladi obrazovni ljudi treba da budu pokretačka snaga društva. Tokom obrazovnog procesa upoznaju se sa najsavremenijim dostignućima iz oblasti prirodnih i društvenih nauka. Stečena znanja žele da iskoristi u unapređenju sredine u kojoj žive. Uticajni ljudi iz njihove sredine imaju dužnost da prate napredak mladih i da najbolje nagrade. Nagrade predstavljaju dodatnu motivaciju, ali i obavezu da se rad na unapređenju sopstvenih sposobnosti nastavi.
Najbolja nagrada mladima je uključivanje u vođenje društva čiji su članovi. Svojim inovativnim idejama mogu podstaći promene u mnogobrojnim poljima. Ne plaše se izazova i istraživanja nepoznatog. Upravo to je ono što svakom društvu treba – dinamika koja će kroz neophodne promene dovesti do napretka. Nažalost, ne pridaje se značaj mladim obrazovnim ljudima. U pojedinim situacijama njihova prava i interesi se zapostavljaju. Upravo to je razlog što su se neki studenti odvažili na protestne šetnje kako bi pažnju skrenuli na sebe. Podržavam stav da je potrebno uvesti reforme u obrazovnom sistemu naše države i da obrazovanje treba da bude besplatno, kao što je to do pre par decenija i bilo. Ono što svi studenti treba da imaju u vidu jeste da ne treba da dozvole da budu izmanipulisani u političke svrhe, kako sebe ne bi doveli u nezavidan položaj, kaže Vladimir Inđić.
On je trenutno na studijskom programu softversko inženjerstvo i informacione tehnologije, prosek ocena mu je 10. Bio je đak generacije Šabačke gimnazije i dobitnik priznanja na republičkim takmičenjima iz matematike, fizike i srpskog jezika.
Aleksandar Tanacković, student Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu
Ulaganje u znanje je dugoročan i ozbiljan posao
Situacija u celom društvu je jako loša. Sistem vrednosti je totalno poremećen, moral poljuljan, poštenje nije na ceni, a za demokratiju se svi zalažu, samo deklarativno. Ulaganje u znanje je dugoročan i ozbiljan posao, ali definitivno donosi rezultate. Međutim, kao i većina, za prosperitet bitnih uslova i za ovaj se naša politička elita, ako je i tako možemo nazvati, zalaže deklarativno. Potrebna je jedna, sveobuhvatna, planska reforma, visokog obrazovanja. Mnogi programi su zastareli, primećuje se veliki raskorak između teorije, koju mi učimo, i realnog poslovanja. Tržište je dinamično, brzo se menja, brzo se živi, a mi smo još u 20. veku. Trenutno se ceni koga znaš, a ne šta znaš. Diploma se može kupiti, te je njena vrednost sve manja, a samim tim je i stručnost i obučenost na sve nižem nivou.
Mladi, vredni i obrazovani ljudi, koji poseduju znanje i veštine, pre svega, moraju se motivisati da ostanu u svom gradu i svojoj državi. Naravno, svi političari pričaju o tome, ali konkretnog plana nema. Mi živimo u stanju stalnih izbornih kampanja. Primećujem na svakom koraku razočarenje. Moji vršnjaci planiraju da se presele u neke sređenije zemlje, gde postoji perspektiva. Tužan sam zbog takvog odnosa. Bogata smo zemlja, sve uspeva i sve može, jer imamo kvalitetne ljude, ali selekcija je loša i zato propadamo. Potrebno je povezati sve institucije i vratiti im ugled. Potrebna nam je strategije dugoročnog razvoja jer ova sadašnja da svako ko može napusti zemlju, a oni koji ostanu da budu jeftina radna snaga, nije održiva. U toj strategiji akcenat treba staviti na razvoj poljoprivrede turizma, IT sektora i obnovljivih izvora energije.
Ova sadašnja vlast je produkt prethodnih i njihovih trulih kompromisa. Nameštanja je bilo, ucena i potkupljivanja takođe, ali ovo je poprimilo patološke razmere. Strahom i pretnjama oni dobijaju solidan broj glasova, pojedini prodaju svoj glas, pa ko više ponudi, a ostatak čita određenu štampu i gleda određene TV kanale. Čitajući i gledajući jedni misle da je određena stranka spasilac Srbije, a oni malo svesniji, koji sagledavaju realnost malo bolje, misle da su svi isti i da je pravi izbor biti beli listić, ili prespavati dan izbora, jer sve se zna. Sve je to rezultat medijskog mraka i korišćenja državnih resursa u cilju opstanka na vlasti verovatno, za nečije više interese. Ovi protesti, ako su spontani, zaista su i poželjni. Polako idemo ka jednoumlju i apsolutnoj vladavini. Žalosno je da posle svega, opet, osnovna prava tražimo na ulicama. Svi snosimo odgovornost… Protesti su legitiman način skretanja pažnje da ovakvo stanje nije održivo. Volim svoj grad i svoju zemlju. Planiram da ovde ostanem, živim pristojno, poštujući žrtvu naših predaka i razmišljajući o budućnosti naših naslednika, kaže za Šabac Danas ovaj student.
Aleksandar Tanacković rođen je 1994. godine u Šapcu. Student je četvrte godine Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, sa prosekom 9,92.
Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
