Foto: J. Patarčić/DanasNakon nesvakidašnjih incidenata u Zoološkom vrtu na Paliću, gde je piton usmrtio majmunicu, a mužjak persijskog leoparda ženku, direktorka ustanove kaže da su u oba slučaja sve procedure poštovane i da nije u pitanju ljudska greška, a veterinar da su se životinje ponašale u skladu sa svojom prirodom.
Mrežasti piton koji je usmrtio tamarin majmunicu, stigao je početkom novembra u Zoo vrt na Paliću iz zaplene, sa još pet različitih vrsta pitona koje su dostavili inspektori za zaštitu životne sredine.
Kako objašnjava Sonja Mandić, direktorka Zoo vrta, zmije su najpre bile smeštene u karantinskom prostoru, u objektu u kojem inače borave samo timaritelji i veterinari.
“S obzirom na to da su to bile zmije srednje veličine, smatrali smo da je bezbednije da budu smeštene u terarijume u kojima se inače drže zmije u Zoo vrtu, jer oni mogu da se zaključavaju”, kaže Mandić.
Tako je piton smešten u terarijum koji je dugačak oko jedan metar, a nalazi se u objektu Eko centra, dok je u susednom kompartmentu boravila tamarin majmunica.
Ovaj kompartment nije hermetički zatvoren, već je gornji deo žičan zbog ventilacije, kroz koji je i zmija ušla, nakon što se izmigoljila iz terarijuma.
“Proverom sigurnosnih kamera nismo utvrdili da je bio u pitanju bilo kakav ljudski faktor. Terarijumi jesu bili zaključani, međutim, posle naknadne kontrole, jedan od ključeva nije bio u istom položaju, tako da je definitivno da je jednu bravicu zmija iznutra razlabavila i kroz jedan mali otvor koji je napravila uspela da se izmigolji”, objašnjava Mandić.
Iako je situacija brzo stavljena pod kontrolu i timaritelji su vratili zmiju u terarijum, za tamarinku je bilo kasno.
Njeno telo je poslato na obdukciju na Veterinarski fakultet u Beogradu, a preliminarni rezulati se očekuju za dve do tri nedelje, kada se urade sve laboratorijske analize.
Prema rečima veterinara Marka Lazića, ovo je tipično ponašanje za mrežastog pitona, jer je u pitanju veoma aktivna vrsta koja inače ne boravi na jednom mestu, poput ostalih pitona.
“Više se kreću po samom staništu i pretpostavljam da je ta bravica napravljena tako da se zatvara ka gore, ima jedan plug, i kada je zmija prelazila preko nje celom dužinom tela, malo po malo, uspela je to da prevuče, što se ranije nije događalo. Tu su i ranije držane zmije, a pri tom su i timaritelji rekli da se nikada nije dešavalo, samo što nije ta vrsta držana u tom prostoru”, kaže Lazić.
On ističe i da je u pitanju mlada zmija, kojoj je i metobolizam brži, zbog čega više traži hranu.
“Bila je i inspektorka za zaštitu životne sredine da obeležimo i premerimo te zmije. Ta zmija trenutno ima oko metar i 40 centimetara i oko 450 grama. To je mlada zmija i jednostavno, dok su tako mlade, neprestano su u potrazi za plenom jer brzo rastu i zbog toga se još intenzivnije kreću u odnosu na odrasle i to je najverovatnije razlog. Ovo se dogodilo u toku noći, što je isto karakteristično za sve udave, da oni uglavnom u toku noći traže hranu, jer pomoću senzornih jamica na glavi mogu da detektuju toplokrvne životinje i to je najverovatnije uzrok zašto je bila privučena po mraku do kaveza od majmunice”, objašnjava veterinar.
I direktorka ističe da se ovakvi incidenti generalno retko dešavaju u zoološkim vrtovima, a da u Zoo vrtu na Paliću više od 15 godina nije bilo slučajeva da životinje izađu iz prostora koji su im namenjeni.
“Zoo vrt Palić od osnivanja ima iskustva sa držanjem velikih zmija i jedan od prvih stanovnika još 1950. godine je bio piton. Terarijumi za velike zmije obezbeđuju se na taj način što se stavlja jače staklo, metalni ramovi i brave za zaključavanje, tako da se zaista nadamo da ovakvih incidenata više neće biti, a dnevne kontrole koje sprovodi služba za održavanje, veterinar i timaritelji, svako iz svog ugla, isto kao i što smo do sada radili, i dalje radimo”, kaže Mandić.
Ona dodaje i da se ovaj terarijum, kao i svi drugi objekti u Zoo vrtu, kontrolišu u skladu s Pravilnikom o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja divljih vrsta životinja koje se drže u zatočeništvu, te da ispunjava sve uslove koje isti propisuje.
“Ono što možemo da uradimo, zaista mislim da smo uradili kao Zoo vrt i da nije bilo nikakve greške, u smislu timaritelja i veterinara koji bi mogli da ukažu na to da je zbog neadekvatnog postupanja. Sve smo se trudili da uradimo u skladu sa strukom, jer nismo bili sasvim sigurni u te terarijume u karantinu i želeći prosto najbolje i misleći da su izložbeni terarijumi, pošto imaju nove brave, pre pet-šest godina svega su napravljeni, da su bolja opcija, ali u smislu Pravilnika o uslovima držanja i ovi stari terarijumi i novi ispunjavaju uslove”, ističe direktorka Zoo vrta.
Piton je posle incidenta ponovo smešten u karantin, kako bi se utvrdilo da li se povredio prilikom provlačenja, a nakon perioda posmatranja, vraćen je u isti terarijum.
Kada je u pitanju slučaj koji se dogodio u subotu, kada je mužjak persijskog leoparda usmrtio ženku prilikom parenja, direktorka kaže da su i ovde sve procedure poštovane.
Kako objašnjava, ova dva leoparda su smeštena u Zoo vrtu na Paliću u sklopu EEP programa, odnosno Evropskog programa razmnožavanja životinjskih vrsta u zatočeništvu, koji se sprovodi u okviru Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA).
Ženka je stigla iz Hanovera 2016. godine, dok je mužjak došao iz Zoo vrta u Rimu pred kraj 2020. godine.
“Kada životinje stignu sa tako potpuno različitih lokacija, pogotovo mesojedi koji nisu zajedno odrasli, uvek se prvo radi postepeno spajanje na taj način što se oni najpre drže potpuno odvojeni i vizuelno i prostorno. S obzirom na to da ipak osećaju mirise i čuju zvuke bolje nego ljudi, prvo se na taj način zapravo upoznaju, oglašavanjem i obeležavanjem teritorije koliko mogu, a zatim se postavlja između njih čvrsta rešetkasta žica da bi dobili vizuelni kontakt”, objašnjava Sonja Mandić.
Period upoznavanja je trajao skoro dve godine, a sve je rađeno uz nadzor koordinatora EEP programa razmnožavanja persijskih leoparda, kome su slati detaljni izveštaji o ponašanju mačaka.
Takođe, na svake dve do tri nedelje ili mesec dana, po instrukcijama biologa ili veterinara, postepeno se prelazilo na sledeći korak, pa su tako u voalijeru naizmenično puštani mužjak i ženka, koja je sredinom septembra postala njihova zajednička voalijera.
“Čekalo se da ženka uđe u estrus, da budu uslovi optimalni za parenje i jedinke su boravile zajedno oko tri meseca. Nisu pokazivale nikakve znake netrpeljivosti. U prirodi je uobičajeno da mužjak pokazuje neke znake upozorenja, a to timariterlji nisu nikada videli na našim leopardima”, naglašava Mandić.
Prema rečima veterinara, tipično ponašanje za velike mačke je da prilikom parenja mužjak fiksira ženku tako što je zubima uhvati za vrat, kako je i došlo do povređivanja u ovom slučaju, nakon čega je ženka ubrzo i podlegla tim povredama.
“Jedan od osnovnih razloga zašto su oni ugroženi u prirodi, jeste zašto što se vrlo često događa prilikom parenja ili borbe za teritoriju da se između sebe jedinke, to se zove intersticijska kompeticija i vrlo teško se nalaze kompatibilni parovi, čak i u samoj prirodi, a tako je, nažalost, i u zoološkim vrtovima, gde je još teže proceniti”, kaže Marko Lazić.
On navodi da su na to upozoravani i prilikom procesa zbližavanja jedinki, gde su i koordinator EEP programa, inostrani stručnjaci za razmnožavanje persijskih leoparda, kao i biolozi zoo vrtova u kojima ih uspešno razmnožavaju, govorili da se u preko 80 odsto slučajeva dešava da mužjak ubije ženku.
Njeno telo je takođe poslato na obdukciju na Veterinarski fakultet u Beogradu, a Simba je tako ostao sam u voalijeri u vrtu na Paliću.
“S obzirom na to da je u pitanju mlad mužjak i za vrstu jeste genetski potencijal, šteta bi bilo da se ne razmnoži. Međutim, ukoliko je već posle toliko vremena usmrtio ženku, a ponašao se prirodno, veliko je pitanje da li ćemo ga moći negde izmestiti radi parenja, odnosno, u drugoj verziji, kada bismo mi mogli da dobijemo drugu žensku. Ukoliko jedna jedinka pokaže takve znake agresije i usmrti ženku, vrlo je moguće da bi i drugu ženku usmrtio, tako da je to odluka koordinara EEP programa”, poručuje Sonja Mandić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
