Zoran Kesić: Doći će opet neka sušna nedelja, pa da ponovo pustim glas

Zoran Kesić je neposredan, otvoren i prijatan sagovornik, a za intervju smo ga uhvatili usred “frke i gužve” oko pripremanja novogodišnje emisije. Kesić govori po čemu će pamtiti prošlu godinu, najavljuje novogodišnju emisiju, ali i priča kako izgleda rad iza scene na “24 minuta” i još mnogo čemu.

Po čemu ćete pamtiti 2021 godinu?

– Po Grčiću. To je svetli primer kako je moguće ostvariti takozvani srpski san. Da bez ikakvih kvalifikacija i kredibiliteta postanete direktor javnog preduzeća i to preduzeća od ključnog značaja za život svih građana. To je ohrabrenje za svakog stanovnika ove zemlje koji s pravom može ovako da rezonuje: “ako je taj mogao da uspe, a gori je od mene, onda možda i za mene ima nade”. Pa sad, ako znamo koliko takvih Grčića ima po svim javnim preduzećima, kabinetima predsednika opština i raznim upravnim odborima – zamislite koliko je to pozitivne energije i motivacije za svakog građanina.

 Vaša emisija je veoma gledana. Da li postoji neko ko odbija da dođe i zašto?

– Niko ne odbija da dođe. Pomešali ste nas sa ozbiljnim emisijama koje pozivaju političare, pa im ovi iz vlasti ne dolaze. Mi smo tu u sasvim udobnoj poziciji, jer političare ne zovemo od kad postoji naša emisija. I ne samo to. Pogledajte kako smo mi lepo uredili naš profesionalni život – nama može gost i da ispali, uspava se, slomi nogu, ugrize ga pas, pa i da ne dođe, a da epizoda opet bude fantastična. Najbolja je epizoda bila jednom kad je Draža Petrović umesto sedamnaesti put kod nas, greškom otišao u emisiju Među nama. Ali i pored toga, nemajte sumnje da će vaš urednik ponovo biti među nama.

Da li se dogodilo da nekada nemate dovoljno materijala za emisiju?

– Jeste. I onda su me kolege pustile da u emisiji otpevam svoj song. I toliko je to dobro ispalo da nakon toga već ponedeljkom moj tim počne da me bombarduje brojnim zanimljivim i manje zanimljivim temama. Ali doći će opet jednom neka sušna nedelja, pa da ponovo pustim glas.

Nedavno ste gostovali u veoma gledanoj emisiji HRT “Nedjeljom u 2” Aleksandra Stankovića. Kako pamtite to gostovanje i koliko je situacija u našem komšiluku inspirativna za satiru?

– Izvrsno je bilo! Velika je sreća i za našu emisiju i za mene lično što smo i u komšiluku prepoznati kao neka zanimljiva TV pojava. Probili smo granice Srbije iskrenim odnosom prema poslu, beskompromisnom odlukom da imamo svoj stav i jasno ga kažemo, ali pre svega neodoljivim smislom za humor cele ekipe i mojim jedinstvenim šarmom, harizmom i razoružavajućim osmehom. Hrvati su mi se žalili kako nisu duhoviti i molili me da ostanem tamo i bavim se njihovim političarima, ali ja sam kao rodoljub i patriota odlučio da ostanem ovde, jer sunce tuđeg neba eventualno samo leti…tamo negde kraj jula – sredina avgusta.

 Šta gledaoce očekuje u novogodišnjoj emisiji?

– Zlatna šolja, brža – jača – bolja! Tradicionalno već godinama naš studio bojimo u zlatno i po kategorijama uklapamo najsmešnije izjave, gafove, lapsuse, glumatanja, šlihtanja i ostale bisere naših “glavnih junaka”. Ovoga puta taj naš “festival budala” zakazan je za 1. januar, jer to je naše standardno veče i termin – subota 21:30. A tek gosti, Bože me oprosti! Naše neverovatne koleginice Jelena Obućina, Nataša Miljković i Maja Nikolić pomoći će nam u analizi najvećih budalaština iz godine na izmaku. Neko bi možda primetio da sam ja u toj konstalaciji Zverka iz Sex i grada, ali hvala lepo, ne želim da budem cancelovan. Muzički gosti su moji stari drugari, još iz Fajront Republike, pa potom iz prvih epizoda “24 minuta” pre osam godina – Riječani “Let 3”. Obožavam ih i jako su slatki i ženstveni. Specijalni gost glumačka zvezda, možda dođe ako ne otputuje u banju.

Šta će Zoran Kesić sebi lično poželeti u 2021?

– Da najviše vremena, ljubavi i energije posvetim porodici i prijateljima – a za gledaoce šta pretekne. Da budem zdrav, da mi ne opadne mnogo kose, da do leta nabacim trbušnjake i budem zgodan na fotografiji sa letovanja. Mnogo više odgledanih filmova i serija nego odslušanih intervjua predsednika, mnogo više pročitanih stripova i knjiga nego ispiranja mozga vestima. I da više posećujem ustanove kulture, pre svega kafane.

Da li ste sebe zamišljali u ovakvoj emisiji pre 21 godinu kada ste kao snimatelj svedočili 5. oktobru? Šta još niste očekivali da ćete danas gledati tog 5. oktobra?

– Ma kakvi. Nisam tad ni znao da postoje ovakve emisije. Ja sam tada još imao iluziju da ću upisati FDU i postati filmski reditelj, a sve što sam radio na televiziji bila mi je kao priprema za tu glavnu stvar. Ispade da je glavna stvar bila baš to što sam tada radio i što evo i danas radim, dakle televizija, pa koja god to autorska forma bila. Nisam 5. oktobra očekivao da ću ikada ponovo gledati na vlasti one koje smo tada počistili, ali šta da se radi, takav je život. Moraće izgleda opet jedna generalka da padne.

Šta najviše gledate na televiziji, osim, naravno, informativnog programa koji po vokaciji morate da pratite?

– Volim da gledam kvizove. Slagalicu doduše više igram online nego što je gledam na televiziji, ali zato gledam Poteru i obožavam kolegu Jovana Memedovića. To je voditelj A klase i mladi da se ugledaju na Memedovića! Fudbal isto rado gledam i najlepši TV događaj godine mi je Tadić sa ivice šesnaesterca pravo na glavu Mitrovića, trzaj i najlepši kraj Lisabonske priče. Odjavna špica, svira Madredeuš, Piksi širi ruke a ispod njega rezultat Portugal 1 – Srbija 2.

Da li ste se ikada pokajali zbog nečega što ste objavili u emisiji, da ste pomislili da „ovo nije trebalo ovako da uradim“?

– Mislim da se jesam pokajao, ali ne mogu da se setim zbog čega. Svakako nije nikakva krupna stvar koja bi odjeknula u javnosti. Poneko nespretno pitanje gostu, poneka neproverena informacija, poneki primer naše površnosti koji se provuče… Vrlo sam kritičan i samokritičan, pa mi uvek nešto smeta. Mogu međutim da kažem zbog čega se nisam pokajao – zbog svega onoga što je izazvalo najveći bes nacionalista, lažnih velikih patriota, kobajagi vernika, obožavatelja zločinaca i ostalih pretplatnika na grb i zastavu, ne da se nisam pokajao, nego uživam kad se nerviraju. Ali ne kajem se nešto preterano. Uostalom, lepo kaže naš narod, posle emitovanja nema kajanja.

Da li vam političari i dalje sami šalju svoje smešne video klipove za objavu u emisiji?

– Ma ne. To sam jednom rekao za Palmu i istina je da mi je slao na vajber neke njegove kik box egzibicije, ali sam ga blokirao. Baš kao što bih blokirao bilo kog drugog smarača koji mi, bez pitanja i mog odobrenja, šalje smešne klipove sa interneta. Ne družim se sa političarima, nismo ortaci, ne odlazim u ambasade na koktele i praznike – ja sam porodičan čovek i tu ne mislim ništa da menjam.