Foto: M.P. / DanasKako protiče izgradnja kineske fabrike i šta je donela Zrenjaninu ova investicija, da li samo probleme i veći broj stranih radnika ili možda i neki benefit, interesovalo je reditelja, dokumentaristu i novinara Zorana Solomuna koji je iz Berlina stigao u Banat da se na licu mesta uveri u sve to.
Iako sa unapred pripremljenim rasporedom i planom snimanja za svoj fičer, u kome kombinuje podatke sa svojim stavovima i interpretacijama, našao je vremena da se susretne sa zrenjaninskim novinarima i čuje njihova iskustva sa Linglongom. Zoran kao dokumentarni reditelj radeći za radio Deutschlandfunk piše srcem.
„Tema kineske investicije našla se u svim medijima i svako je o njoj, kako vidimo, u skladu sa svojom uređivačkom politikom i izvorima izveštavao. A izvora baš i nema i teško se do njih stiže, mnoga vrata i institucije su zatvorene za tu temu dok se sam menadžment retko oglašava. U samom Zrenjaninu dvojake su reakcije, od brige i nepoverenja do očigledne koristi jer je došlo do priliva investicije i mnogi su to osetili“, navela je novinarka Nadica Jakovljev, suvlasnica portala Zrenjaninski.com.
Prema rečima Dalibora Bubnjevića, direktora lista Zrenjanin koji od prvih dana dolaska kineske investcije izveštava o događajima vezanim za ovu fabriku i prvi je medij koji je pre više godina izvestio da se pridošli kineski radnici nalaze u neuslovnim barakama, pojavljuju se brojne informacija ali i dezinformacije.
„Kinesku investiciju smo pratili sa pravnog, ekonomskog, ekološkog i radnog aspekta i prvi smo objavili analizu finansijskog poslovanja i dugovanja prema podizvođačima jer to je investicija koju nijedan medij nije mogao da zaobiđe, samo je pitanje na koji način joj je pristupio. Moram da primetim da je ipak bilo i dezinformacija, videli smo da pojedini mediji forsiraju samo deo tog velikog projekta. Dosta toga morali smo da proveravamo dodatno, posebno priču gde bi se izlivala kišna, odnosno fabrička kanalizacija“, primetio je Dalibor Bubnjević.
Milana Maričić, urednica i novinarka u listu Zrenjanin, iznela je svoja iskustva i koliko je bilo teško probiti ćutanje institucija o ovoj temi, jer se većina odluka donosi u Beogradu pošto je reč o međudržavnom projektu, dok je novinar Politike Đuro Đukić objasnio da je obišao to grandiozno gradilište, a za događaje u vezi njega rekao da je istina uvek negde na sredini.
Neformalno-formalni razgovor završen je snimanjem za radio, ali i Zoranovom pričom i pogledom na novinarstvo, kao i zapažanjem da iako ima najveći budžet na svetu od 8, 5 milijardi evra pretplate, nemačka državna televizija beleži sve manju gledanost.
„Razlog za to je da svi građani mlađi od četvrdeset godina ne da ne gledaju televiziju, već mnogi ni ne poseduju televizore. Sada se do informacija dolazi preko platformi i interneta. Za razliku od televizijskog programa, novine se ipak drže jer kombinuju štampano izdanje sa sajtom, a radio je slušan „, objasnio je Zoran Solomun.
Na pitanje koje ga teme interesuju kada izveštava sa naših prostora, naveo je, između ostalog, da je izveštavao o egzodusu iz Tuzle i da je radio fičer o gradnji autoputa na Kosovu, kao i da je pravio dokumentarac „Samoubistvo u sudnici“ o samoubistvu osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka, a emisija je emitovana na nemačkom državnom radiju WDR.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
