Zoran Radovanović: Stručnjak

Ovako je svojevremeno sebe opisao epidemiolog Zoran Radovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, i jedan od naših najistaknutijih stručnjaka iz oblasti epidemiologije i preventivne medicine.

Nikad nije povlađivao zdravstvenoj politici koju je zastupao državni aparat. Kritikovao je populizam. Jedan je od retkih iz struke koji je reagovao na ono što se događalo u Institutu za majku i dete prilikom posete predsednika Vučića usred sezone gripa, kada su posete bile zabranjene.

Osudio je ulazak „predsednika i njegove bulumente“ upozoravajući da „nije toliko strašno što je predsednik upao tamo gde ne sme, već je mnogo strašnije što ga niko nije sprečio“.

Na početku pandemijske krize upozorio je da će virus „stići i tamo gde ga u tom trenutku nije bilo“, a njegova prognoza se, u danima koji su usledili, pokazala kao tačna. Kritikovao je i kašnjenje u preduzimanju mera u borbi protiv kovida 19.

„Mi smo, kad se ceo svet ozbiljno pripremao, održali onu smehotresnu konferenciju za štampu 26. februara, kad su se i predsednik Srbije i neki njegovi saradnici sprdali sa novom bolešću. Događaji su već posle desetak dana ukazali na njihovu kratkovidost.“ Istinitost ovih reči potvrdio je podatkom da je „danas svaka sedma zaražena osoba u Srbiji zdravstveni radnik“.

Nije bio u sastavu Kriznog štaba Vlade Srbije u borbi protiv kovida 19. Rekao je: „Srećan sam što me nema u Kriznom štabu, jer bih morao da preuzimam odgovornost za stvari koje ne zavise od mene.“ U Utisku nedelje neki od gostiju su tvrdili da to što takav stručnjak nije član Kriznog štaba, jeste dokaz da u njega ulaze samo politički podobni, ili pak oni koji ne „talasaju“ protiv aktelene vlasti.

I dok struka najavljuje blaži talas, profesor Radovanović sumnja u „dobroćudnost“ naredne epizode kovida 19. Kaže da „nije nužno da će novi talas korone biti blaži“. Ponovo drugačiji i odmereniji.

Epidemiolog Radovanović je učestvovao u obuzdavanju variole vere 1972. godine. Bio je redovni profesor epidemiologije na medicinskim fakultetima u Beogradu (do 2000) i Kuvajtu (do 2007). Objavio je više od 300 naučno-stručnih radova, uključujući tridesetak monografija.

Napisao je i uredio skoro sve domaće postdiplomske i dodiplomske udžbenike iz svoje oblasti. Redovno piše zapažene tekstove u Danasovoj rubrici Dijalog, a najviše polemike uvek izazivaju oni o štetnosti nevakcinacije, kao i o osiromašenom uranijumu kao (ne)uzročniku bolesti.

Živi u Beogradu.