Zoran Radovanović: Zadatak intelektualca je da poboljša društvo

Posebno su sumnje u podatke o broju inficiranih, obolelih i preminulih od posledica kovida 19 stavile na probu poverenje u lekare, pre svega epidemiologe, koji čine deo Kriznog štaba.

U takvoj situaciji glas epidemiologa, profesora u penziji, dr Zorana Radovanovića bukvalno odjekuje kao opomena.

U čemu sve pokazuje knjiga Medicina, etika i politika (Dan Graf, Beograd, septembar 2020), koju ovih dana profesor i izdavač promovišu širom Srbije.

Knjiga je dosad predstavljena u Kragujevcu, Beogradu i u Nišu, 5. oktobra u okviru obeležavanja 20. godišnjice petooktobarskih promena i predstavljanja Manifesta Pokreta Novi Optimizam, u zajedničkoj organizaciji sa portalom Južne vesti i radiom City Smart, u saradnji sa Dan Grafom i uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Čitaoci na ovoj stranici imaju priliku da pročitaju je profesor poručio posetiocima, a počeli smo pitanjem oseća li se zaista kao glas razuma i koliko je u pravu pisac predgovora profesor Vladimir Kostić kad upozorava na opasnost od transfera odgvornosti, prebacivanja tereta odgovornosti za javnu reč i delovanje na ljude koji istupaju.

OBAVEZA INTELEKTUALCA: Svako mora da nosi svoj krst, ja mislim da intelektualac mora ne samo da se bavi svojom strukom već da poboljšava društvo. Ranije je to bilo lakše, pošto su univerzitetski obrazovani ljudi imali širu kulturu, ali sve se izmenilo za jednu ili dve genercije. U moje vreme važan predmet je bila sociologija, imali smo i Medicinsku sociologiju, ali i udžbenike opšte sociologije Jože Goričara i Radomira Lukića i morali smo ih pročitati na studijama. U moje vreme je i latinski bio obavezan, a sada od pet medicnskih fakulteta u zemlji samo beogradski ima latinski kao fakultativni predmet, tako i da sve više naših doktora zahteva da se operacioni protokoli pišu na maternjem jeziku. To pominjem u sklopu težnje da se stvaraju fah-idioti, umesto ranijeg ideala da univerzitetsko obrazovanje pruži široku osnovu, čak ponetu iz gimnazije. Maturanti su nekad išli u Beč i nastavljali studije bez ikakvog problema, sad maturant ako nije imao privatne časove teško da bi sebi mogao da kupi hleb.

STRAHOVI: Nekad kad sam dolazio u Niš ili neki drugi grad sačekali bi me epidemiolozi da mi predstave mlade snage i puno preventivaca. Ovde su sada doktor Aleksandar Ivković i mladi kolega Stojiljković, nema preventivaca. U Kragujevcu nam je dekan Medicinskog fakulteta ustupio amfitetar za promociju, ali nije bilo nijednog preventivca.

Ljudi se ne plaše zbog toga što su po prirodi kukavice, nego zato što su svesni da mogu da uslede sankcije, to je ovo što je zaista tužno i imam razumevanja za one koji ne smeju da se oglase. Danas sam, na primer, čuo da je jedan kolega epidemiolog tražio podršku za stav kolege Predraga Kona koji je hrabro izašao (sa informacijom o broju preminulih u Beogradu – prim. JJ) – da bi se potom hrabro povukao – i uputio je pismo na adrese 105 epidemiologa koji su odgovorni za prijavljivanje kovida 19. Nijedan se nije oglasio, a kolega je samo tražio podršku za tu potrebu da se dođe do tačnih podataka.

VEROVATNOĆA: Jedan sposoban čovek sa Instituta za fiziku analizirao je verovatnošću umiranja ovog septembra; pokazalo se da je verovatnije da ćete iz špila od 52 karte izvući i pogoditi dvojku pik nego da se prirodno bez intervencije čoveka desi raspodela umrlih kakvu smo imali tokom trideset dana septembra. A to je još uvek više verovatano do junsko-julske podvale, kad tokom 35 dana broj umrlih nije smeo da bude veći od jedan. Verovatnoća da se desi ono što je tada zabeleženo je jedan prema četiri miliona, to su verovatnoće kosmičkih razmera, tipa hoće li se sudariti dve komete, ali ni to ne uzbužuje mnogo članove Kriznog štaba i političare. Oni i dalje tvrde da je baš sve tako kako su prikazali.

PRKOS I PRITISCI: Videćemo narednih dana koliko će i doktori Ujedinjeni protiv kovida moći da se održe, zato što je na njih vršen pritisak. Ministar Zlatibor Lončar burno je reagovao na sastanku sa predstavnicima Udruženja na dve stvari, prva je Sandžak, za koji je rekao „u to se ne mešajte, to je politika, vi to ne razumete“, a druga je najavljeni protest u belom. To ne bi bio štrajk, lekari imaju pravo na obustavu rada od pola sata, sat, ali mogu da apeluju na građane da izađu u belom. Ministru je bilo jasno da, kad bi se nekoliko stotina lekara pojavilo i prošetalo Studentskim trgom u beloj odeći i nekoliko stotina ili hiljada građana ih podržalo, da bi to preneli svi vodeći mediji u svetu. Argument ministra je bio: „Ako to uradite, bićete odgovorni za epidemiju!“

Tačno je da je 3.000 lekara potpisalo apel Ujedinjenih protiv kovida i to je još jedna od crta ovog nesrećnog naroda: prkos. Prvo je potpisalo 350 doktora, a kad su počeli da ih šikaniraju, ostatak je skupio hrabrost i pokazao solidarnost, što je i za profesiju i za društvo detalj koji daje nadu.

U medijima je pisalo da su smenjeni neki načelnici klinika na VMA, nisu smenjeni – da jesu pokazali bi novinarima rešenja – ali je na njih vršen ogroman pritisak, nema tih rešenja, ali postoji lebdeća pretnja, što je još gore. I šikaniranje. Ljudi na pojedinim položijima u medicini ne boje se za svoje trenutno radno mesto, već za radno mesto supruge ili dece, boje se kompromitacije. Naša služba sa velikim S, BIA, bavi se nama, ne spoljašnjim neprijateljima. Kad sam ja jednoj osobi iz Kriznog štaba uputio primedbu – a često sam bio i u privatnoj korenspodenciji s njima da im ukažem na greške, recimo nekoliko puta sam intervenisao kad su tvrdili da je virus oslabio jer to, jednostavno, nije bilo tačno, pa da se ne brukaju – umesto odgovora, dobio sam svoju sliku, zaokružen crvenim, a kraj mene je bio Dragan Đilas. I sada se provlači da sam Đilasov čovek, a tad sam ga prvi put video uživo, otišli smo supruga i ja da protestujemo zato što su divljaci sa trubama maltretirali njegovu bivšu suprugu i decu. To je bilo pitanje principa i građanske odgovornosti.

NE/POVERENJE I POSLEDICE: Ključni je problem što u vanrednim situacijama, posebno u epidemijama, neko mora da daje tačne informacije da bi građanstvo imalo poverenja. Građani su subjekt procesa protivepidemijske borbe, nisu ovce, morate da podelite s njima informacije. Informacije kod nas nikad nisu bile tako tragične, vi istinu možete dozirano da podelite, ali ne smete da je sakrijete. Danas malo ko veruje Kriznom štabu, a to može da bude najveći problem u trećem talasu epidemije koji nas očekuje za nekoliko nedelja ili mesec, dva. Doktori koji su skupili hrabrost da stave svoj potpis tražili su smenu Kriznog štaba zbog grubog laganja. Krivotvoreni su podaci na nezapamćen način. Ja sam se kao mlad bavio istorijom medicine i ovo je najveća prevara u 800 godina dugoj istoriji srpske medicine, nisam mogao da nađem primer da su doktori varali građane u toj meri i na način kako se to desilo ovog proleća i leta. Krizni štab je s jedne strane izgubio autoritet.

Vlast neće hteti da smeni telo na čijem su čelu predsednik Republike i predsednica Vlade, ali poenta je u tome da ustupe bar malo i dovedu nekoliko nekompromitovanih ličnosti kojima bi narod mogao da veruje. Jer vrlo je verovatno da, ma šta Krizni štab predloži, u jeku naredne epidemije narod to neće prihvatiti i slušati, zbog lošeg iskustva, postojaće otpor, pa i svesno bi se išlo na opstrukciju. Videli ste da su studenti izašli na ulice kad je predsednik Republike najavio pooštravanje mera i on je tu svoju najavu odmah zaboravio. Sad postoji mogućnost da će se, čak i ako treba nametnuti ograničenja, vlasti ustezati da to učine.

Manipulacije

Ovih meseci bio sam u više pokreta i organizacija koje traže promene, ali ja ne delim optimizam da će do promena doći brzo. Za promene je neophodna informisanost ljudi, a ljudi ispod Mladenovca ne znaju ni za Danas, ni za N1, ni Novu S – znači nemaju informacija. Naš čovek gleda televiziju više nego drugi u svetu, javni servis i taj nesrećni Pink ili Hepi – na koje sam i ja ranije išao, dok me supruga nije uverila da je to nedostojno, ali smatrao sam da je to jedini način da doprem do tih gledalaca kad je reč o vakcinaciji ili uzrocima raka… Moji prijatelji danas vide opasnost da me može napasti neki čestit čovek koji se sluđen i u meni vidi neprijatalja, jer ja sam po tim informacijama farmakomafijaš zbog vakcinacije i NATO-plaćenik zbog toga što prenosim poruku sa kolegom Ivkovićem o stvarnim uzrocima raka, a posebno što imam nešto protiv sjajnog predsednika koji nas vodi u srećnu budćnost.

To je potpuno pogrešna percepcija o svetu, ali mi smo zatvoreni kao društvo, u oboru smo, mnogi ljudi misle da se van granica zemlje mnogo lošije živi. Taj stepen manipulacije ozbiljno sprečava svaki napor ka promenama i boljitku.