Foto: Medija centarSudbina ili ko zna šta li je? U daleko čuvenim protestnim šetnjama 1996/97 svakodnevno je sa desetinama hiljada drugih građana tabanao centrom Beograda, i takođe svakodnevno negodovao ispred zgrada Politike i RTS-a koji su proteste svodili na šetače pasa po lepom danu.
Nije poznato da li je tada kao mnogi bacao jaja na zgradu Televizije, ali se 20 i kusur godina kasnije našao na drugoj strani, neki bi rekli i „pokazao ista“. Kao jedini urednik RTS-a prisutan u zgradi kad su demonstranti ušli unutra, razgovarao je sa njima, i makar saslušao šta žele i o tome obavestio nadređene. I da jer hteo, više od toga nije mogao.
Zoran Stanojević, trenutno urednik internet portala RTS, po sopstvenim rečima nikad nije ni pretpostavljao da će voditi TV Dnevnik, verovatno ni da će raditi na televiziji. U Omladinskim novinama je osamdesetih godina prošlog veka još kao 16-godišnjak objavljivao strip „Gliste“, po kome je dobio i nadimak. Bili su to kroki crteži („gliste su za to najjednostavnije“) sa duhovitim dijalozima o svakodnevici. Posle srednje škole upisao je fiziku, uspeo je da apsolvira, ali mu je tada bilo jasno da to nije njegov svet. Pisao je i dalje za Omladinske novine, a početkom devedesetih počeo da radi za američku televiziju NBC i tako prošao sva ratišta. Kasnije je pisao za nedeljnik Vreme, zatim prešao u BBC na srpskom jeziku, a od 2006. je na RTS-u.
Po njegovim rečima, uvek su mu uzori bile kolege sa kojima je radio, i da je Imao sreću da prvih dvadesetak godina karijere bude uglavnom najmlađi u fantastičnim redakcijama. „Ako sam po nečemu ratni profiter, onda je to zbog prilike da upoznam najbolje svetske novinare koji su svi redom dolazili u ovaj region da izveštavaju o našoj nesreći. Da su okolnosti bile drugačije, rekao bih da je to bila privilegija“, rekao je u jednom intervjuu.
Na RTS-u je vodio i uređivao emisije „Oko“ i „Oko magazin“, „Tako stoje stvari“, Drugi, ali i Treći dnevnik, bio i pomoćnik glavnog urednika za nove medije. U nedeljniku Vreme pisao je kolumnu „Navigator“, posvećenu IT-u, objašnjavajući talas digitalizacije koji nas je kasnije sve preplavio. Često je pominjao da je rođen u „košarkaškom“ kvartu na Novom Beogradu, u zgradi gde je živeo i Saša Đorđević. Voli sport iako, kako kaže, nije baš bio vešt u fudbalu i košarci. Obožava strip „Korto Malteze“ i njegov moto: „Kao mali na svom dlanu nije mogao da nađe liniju života, pa je uzeo britvu i iscrtao liniju koja se njemu sviđa.“
Dobitnik je nagrade UNS-a „Dimitrije Davidović“ za urednika godine 2009. i „Pres Vitez“ – Miloje Mića Orlović za 2016. godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
