Zoran Terzić: Odbojkaški alhemičar

Razloga je mnogo, a osnovni zbog kojeg su sve srpske odbojkašice nakon osvojenog zlata u nedelju prvo pogledale ka Zoranu Terziću, želeći da se s njim izljube, smešten je u činjenici da je selektor naših gracija najzaslužniji za njihov celokupan razvoj i odbojkašku afirmaciju. Za jubilej, koji apsolutno nije svojstven našem mentalitetu, Terzića su srpske odbojkašice „nagradile“ zlatnim odličjem sa Evropskog prvenstva u Azerbejdžanu i Gruziji – 15 godina kontinuiranog selektorskog rada.

Za deceniju i po na klupi naše reprezentacije, Terzić je svašta doživeo i pregurao, ali je uvek imao veliku podršku Aleksandra Boričića, danas predsednika CEV-a, doskora prvog čoveka Odbojkaškog saveza Srbije. Takav tandem apsolutno je najzaslužniji za pozicioniranje naše ženske odbojke u sam evropski i svetski vrh. U ovom trenutku Srpkinje su aktuelne vicešampionke sa poslednjih Olimpijskih igara u Riju i najbolje na Starom kontinentu. Uspesi teško objašnjivi ako se uzme u obzir da nam je klupska odbojka na amaterskom nivou i da su vodeći protagonisti tinejdžerke, srednjoškolke, samo u retkim slučajevima profesionalke koje žive od redovnih mesečnih prihoda.

I na upravo završenom Evropskom prvenstvu Terzić je pokazao da je maher u selektiranju tima i pravljenju baze za budućnost. Bez nekolicine standardnih iz Rija: Ognjenović, Nikolić, Popović, Ćebić, Antonijević, Malagurski, napravio je tim koji se, uslovno rečeno, prošetao do zlata. Da je reč o genijalcu specifičnog kova moglo se naslutiti kada je nevoljno, na predlog gospodina Boričića 2001. preuzeo odbojkašice Crvene zvezde, iako prethodno nikad nije želeo da radi u ženskoj odbojci. Oformio je generaciju koja će zapravo i započeti reprezentativni niz odličja sa najvećih međunarodnih takmičenja: Ognjenović, Spasojević, Đerisilo, Ilić, Erić…

U Zvezdi je stvarao igračice za reprezentaciju, a po odlasku s Marakane 2006. često je učestvovao u odabiru trenera, vodeći računa da se sistem ne okrnji. U klupskim okvirima radio je u Rumuniji, Italiji, Rusiji, a od 2016. je trener u švajcarskom Voleru iz Ciriha. Sa reprezentacijom je dva puta bio prvak Evrope, ima bronzu sa Svetskog prvenstva 2006, a najvećim uspehom smatra srebro sa OI u Riju. Inače, slovi za odmerenog i strogog trenera. Igrački je stasao u Crvenoj zvezdi, a karijeru je prekinuo da bi završio studije na DIF-u.

Njegova supruga Jelena rođena je sestra Dijane, majke Novaka Đokovića. Rođen je u Beogradu 9. jula 1966.