Foto: Stefana Savić„Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi“, izjavio je jednom prilikom pisac Zoran Živković.
I zaista, za jednog od najprevođenijih (ako ne i najprevođenijeg) savremenog autora kao da nema mesta na domaćoj književnoj sceni, dok je, s druge strane, u svetskim okvirima svoju (i to visoku) poziciju odavno ustoličio.
Brojnim međunarodnim nagradama nedavno je dodao i titulu „Evropskog velemajstora“ za ukupni doprinos žanru naučne fantastike, koja se dodeljuje na godišnjoj konvenciji Evropskog društva za naučnu fantastiku u Nemačkoj. Živkovića, inače, najčešće vezuju upravo za SF oblast čija dela je prevodio i popularizovao. Autor je i „Enciklopedije naučne fantastike“, a u okviru svog izdavačkog ateljea Polaris objavio je naslove većine najznačajnijih svetskih pisaca ovog žanra. Ipak, on sam sebe ne vidi kao pisca SF-a.
„Naučnom fantastikom bavio sam se u znatno mlađem dobu, u raznim svojstvima, ali nikada kao pisac. Uostalom, moje je čvrsto uverenje da više i nema naučne fantastike. Zašto i dalje pisati o njoj kada živimo u naučnoj fantastici?“, kazao je jednom prilikom pisac.
Autor je dvadeset jednog proznog dela, među kojima su: „Biblioteka“, „Koraci kroz maglu“, „Skrivena kamera“, „Most“, „Čitateljka“, „Amarkord“, „Poslednja knjiga“, „Pisac u najam“, „Veliki rukopis“… Prevodi ovih naslova mogu se naći širom sveta, izučavaju se i na pojedinim severnoameričkim univerzitetima, a o njima su pisali brojni teoretičari književnosti. Američki književni časopis „Svetska književnost danas“ objavio je 2011. temat o Živkovićevoj prozi. Među nagradama koje do sada dobio svakako je najznačajnija Svetska nagrada za fantastiku koju je 2003. dobio za knjigu „Biblioteka“. Ovaj naslov se inače smatra najprevođenijim delom savremene domaće književnosti. Dobitnik je i priznanja „Miloš Crnjanski“, „Isidora Sekulić“, „Stefan Mitrov LJubiša“…
Puriša Đorđević je prema Živkovićevim pričama „Voz“ i „Hotelska soba“ snimio igrani film „Dva“, a ekranizovao je i njegovu priču „Ispovedaonica“. Neke njegove priče emitovane su na programu britanskog radija Bi-Bi-Si, dok je Studio B emitovao TV seriju „Sakupljač“ snimljenu prema njegovom ciklusu „Dvanaest zbirki i čajdžinica“.
Rođen je 1948. u Beogradu. Diplomirao je Opštu književnost s teorijom književnosti Filološkog fakulteta, gde je i magistrirao i doktorirao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
