Zorić: Za atmosferu u društvu i medijima najviše odgovorna aktuelna vlast

Ona je, serijalu razgovora Presstup, objasnila da „ne bi ovi bili toliko loši da oni prethodni nisu bili onoliko loši“.

Novinari koji se „zaista trude da nezavisno izveštavaju i rade isključivo u interesu građana i javnog mnjenja, znaju koliko je teško kada ih vlast targetira“, ukazala je Zorić.

Pozvala se, pri tome, na primer „jedne poslanice, koja je po obrazovanju advokat“ i podsetila na njenu izjavu u parlamentu kojom je pojedine medije nazvala „domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima“, ali se nikada nije izvinila zbog toga.

Upitana zbog čega ljudi na društvenim mrežama imaju potrebu da „razvlače“ novinare na osnovu onoga što političari izjavljuju o njima, Zorić je protumačila da je po sredi „prenosiva agresivnost“.

Prema njenom uverenju, targetiranjem novinara da su „strani plaćenici i domaći izdajnici“, ali i „poltroni vlasti, što doživljavaju zaposleni u provladinim medijima od strane opozicije“, političari kao da „umnožavaju agresiju koja se potom prenosi na građane i onda je oni iskaljuju nad novinarima“.

„Nijedan radnik u medijima u Srbiji trenutno se ne oseća slobodno ili bezbedno“, smatra Zorić i napominje da je novinarka N1 Žaklina Tatlović zbog tvita doživela da je vređaju na osnovu fizičkog izgleda „i to javne ličnosti koje gostuju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom“.

S druge strane, „jedan opozicionar sebi daje za pravo da fizički nasrne“ na novinarku TV Pink Goradnu Uzelac dok „izveštava o protestu ispred televizije u kojoj radi“, dodala je ona i ocenila da „ni jedno, ni drugo nije normalno“.

Zašto je za vlast postalo „opasno“ izveštavanje koje ne može da kontroliše, upitala je Zorić i poručila da bi „vlasti trebalo sebe da preispitaju šta rade, kako rade i kuda to vodi, ako im je problem jedna kablovska televizija, za koju kaže da joj je gledanost 0,06 odsto“.

„Ako im je takvo glasilo problem, onda oni imaju problem“, predočila je ona, dok je „plan za slamanje SBB, koji državni Telekom pravi sa privatnim Telenorom“, označila kao „paniku i emotivni pristup poslovnim ugovorima“.

To više nema veze sa biznisom, niti je u pitanju novac, već „nešto što je možda čak i patologija“, procenila je Zorić.

Ona se osvrnula i na položaj novinara koji izveštavaju o kriminalu i podsetila da je nasilja i ubistava „bilo uvek na ovoj teritoriji“ i konstatovala da su takvi novinari „preživeli i devedesete, i ne tako sjajan period posle 2000. godine“.

Naglasila je, međutim, da je danas je teže baviti se tim poslom nego ranije, zbog „nedostupnosti informacija i netransparentnosti policije“.

Kako je primetila, Aleksandar Vulin, od kada je postao ministar unutrašnjih poslova, „nije imao nijednu konferenciju za novinare na kojoj bi oni imali priliku da mu postave pitanje“.

Od kraja oktobra prošle godine, precizirala je Zorić, nije bilo situacije da novinari Vulinu mogu da postavljaju pitanja, „a da to nisu kontrolisani uslovi, studio koji je on izabrao i televizija na kojoj je on izabrao da gostuje“.

Prema njenom mišljenju, ministar unutrašnjih poslova nema razloga da se snebiva da odgovori na pitanja novinara, ako smatra da dobro radi svoj posao.

Zorić je za vreme mandata Nebojše Stefanovića dobijala od Biroa MUP za saradnju s medijima „vrlo šture odgovore“, koji su, prema njenom utisku, bili poslati tek reda radi.

Sada odgovore „maltene uopšte ne dobija ili dobija odgovor da ne može da dobije sagovornika“.

Ona tvrdi da solidarnosti među novinarima u Srbiji uopšte nema i navodi da je to „najveći problem, jer je solidarnost u novinarstvu najbitnija stvar“.

Kako je naglasila, novinari su snažni „samo kao esnaf“, što je „glavni preduslov da se zovu sedmom silom“.

Kada bi novinari bili solidarni, „što najviše ne žele političari, i sve čine da ih zavade“, vrlo dobro bi objasnili političarima „kako je potrebno da se ponašaju i podsećali koliko debelo ih građani plaćaju da rade svoj posao koji ne rade uvek na visini zadatka“, zaključila je Zorić.