Zorica ponovo ispod mosta

Ove zime je manje snega ali se zato poslednjih desetak dana temperature ne približava nuli, zna i severac da dune.

– Ja sam navikla, dobro se obučem i pokrijem, ložimo vatru i mogu malo da odspavam. Nego unuk ne može, kaže zima mu i on ovde presedi noću, kaže Zorica i pokazuje na gajbicu prekrivenu krpom dok pokušava da potpali vatru komadom sunđera.

Unuk koji je pre pet godina bio u Priboju sa njom, sada je u Nišu, kaže Zorica da je pošao u školu pa više ne ide sa njom. U okolini Niša su ona, sin i ćerka , (pokazuje fotografije) počeli i kuću. Pokrili su je dok ne budu mogli da stave ploču, kaže dok nekim komadom metle briše širi krug oko vatre ocrtavajući tako prostor neke zamišljene sobe.

– Sad je sa mnom drugi unuk, onaj sa štakama, možda si ga viđo, otišo je u Stari Priboj ispred crkve, moram i ja sad kod ove crkve. Uskoro počinje ova jutarnja molitva. Oće narod u Priboju da da koji dinara, nemaju ni oni puno, nije mi loše sad je malo zima ali, navikla sam ovde pa dolazimo svake godine, Ieti budemo, a malo i zimi oko praznika. Posle Božića idemo u Niš, objašnjava Zorica svoje razloge boravka u Priboju.

-Nego stigle me godine kume. Nisam najbolje sa zdravljem, imam šećer, prekjuče mi pozlilo pa zvali hitnu u Priboju, ovi moji telefonom iz Niš i ona došla primili me lekari ovde.
Nudim joj da se raspitam za neku praznu garažu ili šupu. “Bolje je valjda nego ispod mosta duva ovde “, kažem joj
“Ako ne mogu da naložim vatru , ne vredi kume, tu je još gore zima. Kad bi neko dao u neku staru kuću sa šporet ili šta bilo da se naloži, odgovara Zorica i na pitanje da li mogu da je slikam potvrdno odgovara. …

-Moš ti da me prikažeš na slici , onda kad sam bila u novinama dolazili ljudi i neko mi doneo ćebe i hrane je bilo, neki je dao i pare iz inostranstva. Prikuplja Zorica svoje stvari, one što ostavlja pokriva daskom i kamenom o odlazi pred crkvu, a unuk je kaže obećo da će da nakupi drva pored Lima kad se vrati.