Žozep Borelj: Španac u Beogradu

Da li je uvođenje takse reakcija na neiskren pristup vlasti u Srbiji u dijaloškom procesu, ili je ta taksa uslovila neiskren pristup Srbije u dogovoru za postizanje konačnog sporazuma dve države.

Borelj je juče boravio u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu od kada je preuzeo funkciju šefa diplomatije EU od Federike Mogerini.

Bivša visoka zvaničnica EU za spoljnu politiku i bezbednost je u poslednjih godinu dana mandata uveliko tumačena kao nesposobna da primora Srbiju i Kosovo na potpisivanje sporazuma o normalizacija odnosa, pa bi ceo proces trebalo prepustiti SAD.

Dolazak Španca Boreljija na tu funkciju, odmah je u ovdašnjim prorežimskim, ali i nacionalistički obojenim medijima, označen kao spas za Srbiju, odnosno kao dolazak „našeg“ čoveka na ključnu poziciju u Uniji, onog ko je naklonjen Srbiji, s obzirom na to da dolazi iz države koja spada među pet članica EU koje do sada nisu priznale nezavisnost nekadašnje južne srpske pokrajine.

Pritom se potpuno, razume se, zanemarivalo to da je Borelj zvaničnik EU, kao i da Unija ima za cilj da očuva nezavisnost Kosova, uz saglasnost Srbije.

Takođe, zanemarivale su se i izjave Boreljija, u jednom istom tonu, a to je da Srbija i Kosova moraju što pre da postignu sporazum. Što, svakako, ne znači da je šef evropske diplomatije ikada izrazio ideju o vraćanju Kosova u granice Srbije ili rasparčavanju Kosova da bi se Srbija „zadovoljila“, mimo dogovora sa kosovskim vlastima.

NJegova jučerašnja poruka, nakon sastanka sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, takođe je na istoj liniji: obnoviti dijalog Beograda i Prištine. A, EU će smesta biti spremna da u tom dijalogu posreduje. Takođe, ostalo je nejasno na koji način će se nastavak dijaloga nastaviti, a možda to upravo zavisi od pitanja sa početka – ukidanje taksi i iskren pristup Srbije tom procesu.

Borelj je Katalonac i katalonski socijalista, ali se permanentno suprotstavljao katalonskom otcepljenju od Španije.

Rođen je 1947. u porodici pekara.

U politici je od kraja sedamdesetih prošlog veka, kada je bio deo regionalne vlade Madrida, od 1979. do 1983.

Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza.

Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000. Bio je predsednik EP od 2004. do 2007. Na funkciju šefa diplomatije EU došao je sa funkcije ministra spoljnih poslova Španije.