Zrak nade kroz rešetke

Ovakve manifestacije podstiču osuđenike da prepoznaju svoje potencijale, ali i razbijaju predrasude prema njima, ocenjuju sagovornici Danasa.

Slobodan Arsenijević, upravnik Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, kaže za Danas da su mladi ljudi smešteni u ovoj ustanovi odrastali devedesetih godina i da su bili okruženi lošim modelima, „pa su u skladu s tim i usvajali određeni sistem vrednosti“.

– Cilj je da kroz podsticanje umetničkog stvaralaštva dođemo do emocija ovih ljudi i na tom nivou uspostavimo poverenje, jer u vremenu u kojem živimo malo je koga briga kako se neko oseća – objašnjava Arsenijević. On dodaje da su mnogi osuđenici prošli bolne životne situacije, kao i da je do njih teško dopreti, jer imaju otpor prema društvu i državi.

– Odrastajući u vreme potpune socijalne distorzije, mnogi su počinili i teška krivična dela sa elementima nasilja. Zatvor nije idealna sredina za umetničko stvaralaštvo, jer guši slobodu izražavanja. Međutim, ovakvim manifestacijama pokušavamo da pokrenemo neke promene i njihove potencijale, koje imaju, ali ih nisu iskoristili – kaže Arsenijević. Kako dodaje, nije rečo pokušaju opravdavanja dela koja su počinili, ali „možemo da pokušamo da ih razumemo, jer su mnogi od njih imali vrlo teška životna iskustva“.

Interesovanje za konkurs su pokazale čak i ustanove iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ali naš sagovornik dodaje da „nije realno dovesti osuđenike iz drugih država na manifestaciju“.

Petar Pajić, književnik i predsednik žirija, objašnjava za Danas da su pristigli radovi „začuđujuće dobri“, kao i da među njima ima mnogo mladih, ali i starijih, dugogodišnjih osuđenika.

– Najčešće zapisuju svoja razmišljanja o životu, a u radovima se smenjuju i pesimizam i optimizam. Nisu se bukvalno držali teme – „Sunce kao izvor života“, ali mnogi su opisivali upravo zrak sunca koji vide kroz rešetke i koji za njih simbolizuje nadu – zaključuje Pajić.

Inače, ova ustanova tokom cele godine organizuje brojne aktivnosti za osuđenike i druženje sa umetnicima, kao što je likovna kolonija, a četiri puta godišnje izdaje i list „Putokazi“, sa tradicijom od 27 godina.

Proglašenje pobednika i dodela nagrada održaće se 15. maja u Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu, u vreme manifestacije „Desankini dani“.

Uz novčane nagrade od osam, pet i tri hiljade dinara, pobednicima će biti uručene pohvale i knjige. Pored Petra Pajića, članovi žirija su Tatijana Radić, sociolog i Marija Škornički, književnica.

Delovi prošlogodišnjih nagrađenih radova, preuzeti iz almanaha Putokazi

*„Spavaš li?“ „Jedna je večnost tako malo da bih na taj način potrošio proticanje vremena“, sanjarećim glasom odgovori jezero reci što ga je zapitkivala setnim šapatom talasa, nastavljajući, „Iz noći u noć, od dalekih zvezda koje su mi jedini prijatelji, tražim odgovore na pitanja što me neprestano zapljuskuju. Znaju ih, osećam to, a kao da se boje da ih iskažu.“

*Sve reke teku od izvora ka ušću,

moja je reka tekla ka bespuću,

mestu bez Sunca gde provodim dane

i gaseći vatre ja čekam da mi svane.

* Sivo nebo iznad krova

vidim samo ptica let

kroz rešetke od snova

sanjam neki bolji svet…