Foto: FoNet/ Vlada Srbije Slobodan MiljevićPoslednja sednica skupštine Zrenjanina, na kojoj je doneta odluka o kreditnom zaduživanju u iznosu od 491.434.000 dinara, kojim bi se finansirali neophodni infrastrukturni projekti, otvorila je pitanje zašto nema dovoljno novca u budžetu ovog grada za osnovne poslove.
Nije tajna da se budžetski novac trošio na brojne dotacije privatnim investitorima u proteklom periodu, pre svega na Linglong ali ranije i na privatnu fabriku vode, o čijem raskidu ugovora niko od odbornika nije ni diskutovao.
Ako nema za vodu i ako to nije tema za odbornike Zrenjanina, pravo pitanje za mnoge Zrenjanince je kako onda Zrenjanin ima para za razminiravanje zemljišta u vlasništvu Linglonga i otkud milion evra isplaćenih za uslugu prečišćavanja vode u prošloj godini, kada ta fabrika nikada nije zvanično proradila, niti dobila dozvolu za to.
– To je najobičnije pustošenje Zrenjanina. Samo u prošloj godini lokalna samouprava Zrenjanina platila je 420 miliona dinara preduzeću Milenijum tim za razminiravanje zemljišta u vlasništvu Linglonga, a da ove godine plaća 448 miliona dinara da se izgradi vodovodna i kanalizaciona mreža toj kineskoj kompaniji. Očigledno nije ostalo dovoljno novca za tradicionalna predizborna krečenja i asfaltiranja, a izborna godina se bliži, pa se pribeglo pljački narednih generacija koje će morati da vraćaju dugove sa kamatama – reagovao je na vest o kreditnom zaduženju sociolog Ivan Živkov, aktivista Građanskog preokreta.
Udruženje Građanski preokret zbog svega toga apelovalo je na tužilaštvo ovoga grada da reaguje po krivičnim prijavama koje su podnete protiv najviših funkcionera vlasti u Zrenjaninu, kako bi se sprečilo dalje trošenje novca građana.
Ni u opozicionoj DSS nisu zadovoljni kako se problemi rešavaju u Zrenjaninu, a skoro u neverici kažu da su nezvanično saznali za raskid ugovora sa fabrikom vode, u koju su uloženi milioni iz gradskog i republičkog budžeta.
– Zbog svega ćemo tražiti vanrednu sednicu samo o pitanju vode i te fabrike. Želimo zvanično objašnjenje i izjavu da li je taj ugovor van snage, mi ne treba više da budemo taoci promašenog projekta. Potrebno je da se formira tim stručnjaka i da se spase što se spasti može iz postojećeg postrojenja, kao i da se izvrši povraćaj imovine i novčanih sredstava koje je grad uložio u tu takozvanu fabriku vode – navodi Zoran Sandić, potpredsednik DSS i odbornik u skupštini Zrenjanina.
Ali Zrenjanin, pa ni država Srbija, nisu samo ulagali u fabriku vode, subvencije privatnim preduzećima u državnom budžetu za 2021. godinu iznose preko 14 milijardi dinara, a razdeljuje ih Ministarstvo privrede kao ulaganja od posebnog značaja. Na tom spisku je i Linglong, koji gradi pogon u zrenjaninskoj industrijskoj zoni Jugoistok.
Nakon što je kineski investitor dobio besplatno blizu 100 hektara prvoklasne poljoprivredne zemlje, koja je prenamenjena u građevinsko zemljište, a čija vrednost je procenjena na 7,6 miliona evra, predviđeno je prema rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći da iz državnog budžeta dobije još 83,5 miliona evra subvencija.
Zbog svega toga u nedavnoj analizi Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Zrenjanin je, ne slučajno, označen kao primer primene klijentelizma, zakona skrojenih po meri investitora, izostanka vladavine prava i neodgovornih političara koji unapred znaju da za svoje postupke neće snositi posledice.
U takvim okolnostima, kako navode, jedini koji snose posledice su građani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
