Zrenjanin: Buždet i planovi poslovanja usvojeni bez ikakve rasprave

Skupština Grada Zrenjanina usvojila je na sednici, održanoj 17. decembra, planove rada javnih preduzeća i ustanova za 2022. godine. Kao što je to običaj poslednjih godina, gotovo bez rasprave.

Već letimičan pogled na ove planove ukazuje da su oni izrađeni rutinski i po nejednakoj metodologiji, stoji u saopštenju Zrenjaninskog
socijalnog foruma.

Zrenjaninski socijalni forum smatra da bi osnivač morao sva javna preduzeća i ustanove da obaveže da preglednije i preciznije izrade svoje planove rada i izveštaje kako bi građani mogli da ostvare uvid u njih i daju svoje primedbe i sugestije.

Kako su oni naveli, zabrinjava i to što su planovi prezentovani u grafički, krajnje aljkavoj, formi. Radi se o loše skeniranim dokumentima tako da se, kad su brojevi u pitanju u finansijskim tabelama, često ne razaznaje da li se radi o tački ili zarezu, što čitaoca onemogućava da razume o kojim sumama je reč.

„Iako vlast stalno insistira na digitalizaciji u praksi se ona traljavo primenjuje. Osim ukoliko nije u pitanju namera da se onemogući javnost da ostvari uvid u rad javnih preduzeća i ustanova“, stoji u saopštenju ZSF.

Poseban problem, prema mišljenju ZSF, predstavlja plan poslovanja JKP „Vodovod i kanalizacija“.

„U Zrenjaninu je voda zabranjena za piće i pripremanje hrane još 2004. Vodovodna mreža je u katastrofalnom stanju, o čemu svedoče i veliki gubici u mreži. I pored toga JKP „Vodovod i kanalizacija“ u svom planu za 2022. navodi da je misija preduzeća, između ostalog, da postane „savremeno i uspešno preduzeće, uzor i lider u regionu“ i da posluje po tržišnim principima“, navode u Forumu i nastavljaju:

„Zvuči neverovatno da preduzeće sa tako katastrofalnim učinkom pretenduje da bude uzor drugima. Inače, tokom 2021 VIK je dobio više od 363 miliona dinara subvencija iz budžeta. Lavovski deo ovog novca otišao je verovatno na obezbeđivanje vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok, u kojoj se gradi gigantska fabrika guma firme Linglong“.

Kako stoji u saopštenju ZSF, „dakle, ne za potrebe domaćeg stanovništva koje nema ispravnu vodu za piće.

Impresivno deluje i podatak da će za razvoj kulture i informisanja u narednoj godini biti utrošeno više od 430 miliona dinara, kažu u Zrenjaninskom socijalnom forumu ali je problem je na šta se troši toliki novac.

„Od 402 miliona izdvojenih za zrenjaninske ustanove kulture, lavovski deo ode na plate i druge troškove zaposlenih. Odnos uloženih sredstava nije srazmeran kvalitetu i obimu produkcije tih ustanova. Razlog je preveliki broj zaposlenih, često nestručnih. U marketingu Kulturnog centra ima troje zaposlenih“, ocenjuju oni i dodaju da je poseban kuriozitet je što ova ustanova ima sekretara, dva poslovna sekretara i dva službenika za javne nabavke.

„Poređenja radi, JKP „Čistoća i zelenilo“ koje ima neuporedivo veći obim javnih nabavki, ima samo jednog referenta za te poslove. Novac koji građani obezbeđuju za razvoj kulture u velikoj meri troši se za namene koje nemaju nikakve veze sa kulturom“, ističu u ZSF.

Kako oni navode, u Kulturnom centru, inače, postoji drastična politička cenzura programa.

„Nedavno je ispred zgrade KC održan protest zbog toga što je uprava odbila da „Pokretu Novi optimizam“ izda prostor za održavanje tribine. Koliko je poznato, to je prvi put u istoriji zrenjaninske kulture da je održan protest zbog programske politike neke ustanove“, stoji u saopštenju Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Još vesti iz ovog grada

Stanovnici Čente protestovali zbog ukidanja autobuskih linija, najavljena potpuna blokada saobraćaja

Uhapšen jer nije pomogao pešaku povređenom u saobraćajnoj nesreći

Radnik Linglonga pretio samoubistvom zbog neisplaćenih plata

U Zrenjaninu otvoreno gradilište autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad