Foto: Miroslava PudarLambić je jedan od 13 naučnika sa novosadskog univerziteta, ujedno i među najmlađima sa 40 godina, koji se našao na ovogodišnjoj naučnoj listi najcitiranijih istraživača za oblasti kojima se bavi.
Naučnim radovima iz oblasti kriptografije i metodike informacionih tehnologija Zrenjaninac dr Dragan Lambić, predavač na Pedagoškom fakultetu u Somboru, nekadašnji diplomac i doktorant Matematičkog fakulteta u Beogradu, našao se na prestižnoj Stenfordovoj listi najuticajnijih istraživača sveta.
Tamo je dospeo zahvaljujući zavidnoj istraživačkoj aktivnosti i brojnim objavljenim naučnim radovima – 120 recenzija u naučnim časopisima i do sada 26 objavljenih radova u časopisima sa naučne liste.
“Iznenadio sam se da sam ispunio njihove visoke kriterijume vrednovanja naučnog rada, jer je Stanfordova lista najuticajnijih naučnika na svetu prestižna. Za objavljivanje radova potrebno je vreme, a traje i da se to čita i citira u naučnoj zajednici. Ne mogu reći da nisam ponosan na svoj rezultat”, objašnjava Dragan Lambić.
Kako kaže, na Stenfordovoj listi ima još naučnika iz Srbije, oni su se tamo našli zbog sopstvenog zalaganja, a manje zbog institucinalne podrške.
“Vidi se da naši naučnici uspevaju da prevaziđu mnoge nedostatke koji postoje u nauci u Srbiji, a pre svega su materijalne prirode. Zato se postavlja opravdano pitanje šta bi sve naši naučnici postigli da su imali iste, ili bar slične uslove kao kolege u razvijenim zemljama, gde bi onda bila njihova granica”, kaže profesor Lambić.
Imeđu brojnih obaveza, privatnih i poslovnih, predavanja na Pedagoškom fakultetu u Somboru, stiže da za naše novine ispriča da je sve počelo sa matematikom, koja mu je bliska od malih nogu.
“Meni je matematika uvak bila bliska, jednostavno u osnovi svega što proučavam je matematika a kriptografija, kojom se bavim u naučnim radovima, ne može bez matematike, zasnovana je na matematici”, objašnjava dr Dragan Lambić.
Kako kaže, razvoj novih tehnologija nameće kriptografiji potrebu da traga za što većom bezbednošću i zaštitom podataka.
“Pojavljuju se nove tehnologije i kriptografi sada pokušavaju te nove tehnologije da primene u cilju zaštite podataka. Aktuelna je kvantna kriptogtafija, zatim primena DNK u kriptografiji, čime se ja ne bavim. Moja uža oblast interesovanja u kriptografiji je generacija slučajnih brojeva, time se ja najviše bavim a pojavljuju se i druge stvari ali je na slučajnim brojevima moj fokus”, kaže Lambić.
Za svoja istraživanja kaže da su multidisciplinarnog karaktera, da spadaju u nekoliko oblasti.
“Bavim se informatikom, kriptografijom, metodikom nastave informatike, matematikom i metodikom nastave matematike. Istražujem primenu teorije haosa u kriptografiji i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi”, nabraja Lambić.
Na pitanje ima li nauka perspektivu, u kakvim uslovima rade naši naučnici i koliko su vrednovani, kaže da mnoge kolege uspevaju da nadoknade svojim trudom ono što im ambijent i naučna zajednica ne pružaju.
“Nauka jeste perspektivna, a sve zavisi od toga gde se ona primenjuje. Vidimo u svetu da bogate zemlje puno ulažu u nauku, vidimo da je naučnik najperspektivnije i najtraženije zanimanje. Uz nauku ide i finanaijska podrška, kod nas iz opravdanih razloga ta ulaganja nisu velika. Ipak, naši naučnici svojim zalaganjem postižu rezultate”, objašnjava Lambić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
