privatna arhivaZrenjaninac Zoran Slijepčević jedini je pripadnik muškog pola u Srbiji sa zvaničnim sertifikatom da ono što radi, tka, spade u stare zanate.
Na podnom kontrabalans razboju radi već skoro 15 godina. Iako je 1994. godine stekao diplomu inžinjera tekstilne konfekcije i na fakultetu imao predmet tkanje, Zoran da tka nije znao.
– Diplomirao sam 1994. godine, kao inženjer tekstilne konfekcije. Krajem 2009. godine bio sam na jednoj izložbi ručno tkanih predmeta, i to što sam video jako me je privuklo. Nekako u to vreme u Opštem udruženju preduzetnika je organizovan kurs tkanja na ručnom razboju, pa sam se odmah prijavio, kaže Zoran Slijepčević.
Po završetku kursa, Zoran je otvorio zanatsku radnju “Tkač” i dobio zvaničan sertifikat da se bavi starim zanatom. To je garancija kupcima da se prilikom izrade proizvoda, u zanatskim radnjama koje ga poseduju, svaki komad radi ručno, i svakom se posvećuje posebna pažnja, što za krajnji cilj ima proizvode vrhunskog kvaliteta.
Zoran radi na podnom kontrabalans razboju, koji se najčešće koristi na području Vojvodine. Na istom ovakvom modelu radilo se i pre vek i po. Na njemu tka sve što može da se zamisli, od šalova, marama, staza, krpara, ogrtača pončo, do zavesa i još mnogo toga. Nažalost, njegov zanat ne može da mu obezbedi dovoljno prihoda.
Kaže, iako se godinama govori o starim zanatima i potrebi da se oni zaštite od nestajanja, malo se šta u praksi i ostvari. Iako sertifikat lepo zvuči, zanatlije nisu previše privilegovane u odnosu na ostale preduzetnike. Žao mu je, kaže, što se država ne angažuje više oko plasmana proizvoda starih zanata.
– Imao sam ideju da, uz podršku, zaštitim takozvani torontalski ćilim, ručno tkan ćilim iz ovih krajeva. To bi mogao biti autentični suvenir sa ovih prostora. Nije da nije bilo razgovora ali od ideje se nije daleko odmaklo. Nisam odustao ali mi je žao što nema više sluha. Žao mi je i kad vidim da u drugim sredinama zanatlije malo više paze nego što je to ovde slučaj. Da ne govorim da su u nekim evropskim zemljama, posebno na severu Evrope, zanatlije državni službenici koji dobijaju platu da sačuvaju tradiciju i tradicionalne veštine. To kod nas nije realno ali da bismo mogli više da obratimo pažnju i pomognemo gde možemo, to sigurno nije nemoguće, kaže Zoran.
Svoje znanje Zoran deli nesebično. Ima učenike čijim se uspesima neizmerno raduje. Nije mu teško da na manifestacije ponese razboj pa pokaže kako se na njemu radi svakom ko zastane.
– Ko god želi da nauči da tka, što je jedan divan posao, može da se javi. Sve što znam, rado ću podeliti sa drugima jer bih voleo da ovaj stari zanat opstane, kaže Zoran Slijepčević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
