Foto: Miroslava PudarU Zrenjaninu je, u organizaciji Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, organizovan razgovor sa potrošačima o obavezi plaćanja naknade za odvodnjavanje.
Reč je o javnom prihodu kojim se finansira održavanje kanalske mreže u pokrajini, a koji kod potrošača nailazi na neodobravanje. Brojni neplaćeni ili zakasneli računi svedoče o tome da obveznici teško prihvataju ovu uslugu, za koju kažu da im „nije jasna“. Zato su službenici ovog javnog preduzeća krenuli na teren, da „oči u oči“ sa strankama kažu kako stoje stvari.
– Plaćam sve račune uredno, ali sam došao da mi objasne šta ja to u stvari, plaćam. Šta oni rade sa tim parama, jer ja tamo gde živim vidim zapušene kanale. U kanalima svega ima, smeća i otpada. Odgovorili su mi da plaćam u budžet APV za sistem kanala DTD, a da je lokalna kanalska mreža u nadležnosti lokalne samouprave. U Nemačkoj, gde sam živeo, nemoguće je da plaćate nešto a da ne znate gde taj novac ide i da to ne vidite svojim očima – kaže Zoran Bošković, iz Aradca.
Onih koji čekaju da razgovaraju sa predstavnicima javnog preduzeća nema mnogo, u dvorištu JP „Srednji Banat“ okupilo se oko pedeset građana. Vrućina je, neki odlaze pa se vraćaju, većina negoduje i žali se na račune. Priče su razne, uglavnom slične.
– Ja sam iz Elemira. Dobila sam da platim odvodnjavanje za zemljište koje je crkveno, nije moje. Sramota kako su uzimali podatke iz katastra, sad ih jurim da dokažem da to nije moje – priča sagovornica iz Elemira.
Takvih koji su dobili račune za imovinu koja nije na njihovo ime ima dosta, čak je zabeležen i slučaj da obveznik odvodnjavanja uopšte nema imovinu za koju mu se šalje račun.
– Ne mogu da dokažem da nemam vikendicu u Mužlji, ni moja pokojna majka, ni ja. Slao sam im podatke iz katastra, pisao, odbili su me. Kažu, moram da platim. Slažem se, ali nek mi onda daju tu vikendicu da znam šta plaćam. Ne znam šta da uradim da to rešim – kaže Branislav Plećaš.
Po vrućini su morali da potegnu i stariji ljudi, među njima i slabovidi čovek, koji je pokušao službenicima, u prijatno rashlađenoj kancelariji, da objasni da su pogrešno uneti podaci u katastru razlog zbog koga dobija račune, a ne bi trebao. Tu je i puno penzionerki, koje po nesnosnoj vrućini čekaju da čuju da li se odvodnjavanje mora plaćati i za gradske kuće i dvorišta.
– Došla sam da mi kažu o čemu se radi, pa već plaćam kanalizaciju, imamo i atmosfersku kanalizaciju u ulici. Ja njihove račune do sada nisam htela da platim, vidim da ne dobija svaka kuća, valjda misle da uzmu novac kome mogu. Ne bi da plaćam ako ne moram, penzija mi je mala – kaže Zrenjaninka Anuška Katić.
I dok prosečna domaćinstva za građevinsko zemljište, na kome je podignuta porodična kuća, dobijaju račune za odvodnjavanje od oko 350 dinara, dotle poljoprivrednici moraju mnogo više da izdvoje.
– Moj je navodni dug 89.000, to je usluga ni za šta, bile su sušne godine, ništa oni nisu kanale održavali. Doneo sam im priznanice da sam platio za tih nekoliko godina, a oni mi rekli da idem kući i da im napišem zahtev za otpis duga. Šta sam uopšte dolazio – žali se poljoprivrednik Ljubiša Rajić.
Naknada za odvodnjavanje je javni prihod, plaćaju je poljoprivrednici a uvedena je i za korisnike šumskog, građevinskog i drugog zemljišta obuhvaćenog granicama meliorativnih područja. Nekada se zvala vodni doprinos, a od kada je 2017. godine ovaj posao od Poreske uprave preuzelo preduzeće „Vode Vojvodine“ nesuglasice sa obveznicima ne prestaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
