Zadržavanje statusa postojećeg aerodroma, luka na Tisi i pristanište na Begeju, železnički most i pruga koja spaja Zrenjanin sa Novim Sadom, prečistač otpadne vode, Carski put i deponija, glavne su primedbe, odnosno zahtevi koje će grad Zrenjanin uputiti predlagaču Nacrta prostornog plana RS. Reč je o infrastrukturi za koju Zrenjaninci smatraju da su zakinuti.
Javna rasprava je u toku, čula su se brojna mišljenja, održana je konsutruktivna sednica okruga, oglasile su se stranke, udruženja i građani a povodom svega je za petak zakazana i vanredna sednica lokalnog parlamenta, sa jedinom tačkom dnevnog reda – rasprava o Nacrtu prostornog plana. Predsednik zrenjaninskog parlamenta Aleksandar Marton kaže da je cilj usaglasiti stavove među svim političkim akterima u Zrenjaninu i uputiti pismene primedbe predlagaču.
Tema koja je najviše uznemirila Zrenjanince je lociranje reginalne deponije opasnog otpada u regionu srednjeg Banata, pri čemu je predlagač ponudio samo makrolokaciju – region, a ne i konkretno mesto gde bi se deponija opasnog otpada nalazila. – Zato smo pozvali nadležne da prisustvuju vanrednoj sednici lokalnog parlamenta i objasne odbornicima predloge koji su se našli u Nacrtu prostornog plana – kaže Aleksandar Maron.
– Zrenjanin će izaći sa primedbama, najpre za lokaciju deponije opasnog otpada. Argumenti su jasni, Zrenjanin ne generiše opasni otpad, a među postojećim komunalnim otpadom ima samo 10 odsto opasnog smeća. Sa druge strane, po ugoženosti životne sredine Zrenjanin već spada u prvu kategoriju zagađenih sredina, što znači da se zagađenje ne može dodatno povećavati – kaže Tatjana Dulović, načelnica Srednjebanatskog okruga.
Prema njenim rečima, reka Begej po svom sadašnjem statusu spada u najzagađenije vode u Srbiji i to je tema o kojoj posebno valja razgovarati. Ukoliko bi se nastavio projekat Evropske unije oko prečišćavanja korita Begeja u Rumuniji i Srbiji, tada bi se pored ekološkog rešio i problem rečnog saobraćaja.
– Predvideli smo luku na Tisi i pristanište na Begeju. Luka na Tisi treba da bude locirana kod Žabaljskog mosta, uz zahtev da se podigne železnički most i postojeća železnička mreža poveže sa još 17 kilometara pruge, čime biZrenjanin prvi put železničkim saobraćajem bio spojen sa Novim Sadom. Značaj luke na Tisi je veliki, jer se industrijska zona Bagljaš nalazi na samo 11 kilometara udaljnosti i većina robe mogla bi da se transportuje rečnim saobraćajem. Za Begej je predviđeno pristanište na lokaciji Aerodrom – Ečka, u pravcu Beograda, gde je i locirana druga industrijska zona. Treba o svemu razgovarati, ali argumentovano, bez euforije – objašnjava Tanja Dulović.
Među zahtevima Zrenjaninaca je i podizanje međunarodnog dalekovoda, koji bi omogućio bolje i sigurnije snabdevanje strujom, ali i zadržavanje sadašnjeg statusa aerodrome, koji trenutno koristi poljoprivredna avijacija i sportske letelice.
– Mi već imamo aerodrom, još devedesetih godina smo dobili dozvole za sportske i privredne delatnosti. U Nacrtu prostornog plana RS on uopšte nije unet, ni kao vojni ni kao sportski objekat. Verujem da je to greška koju ćemo ispraviti – kaže inženjer Branka Bajović iz Direkcije za izgradnju grada Zrenjanina.
Stručnjaci Direkcije grada imaju primedbu i na činjenicu da je izgradnja obilaznice oko Zrenjanina prema preldoženom planu predviđena tek od 2014. godine, i vezana je za izgradnju Banatske magistrale iako je Zrenjaninu takva putna mreža odavno potrebna.
Svi spremaju izveštaje
Zahteve za poboljšanje infrastrukture imaju i opštine Nova Crnja, Žitište, Sečanj i Novi Bečej. Nova Crnja traži ucrtavanje temalnih izvora kao i njihovo ispitivanje, ali i uređenje kanalske mreže. Sečanj je zatražio obležavanje međugraničnog prelaza koji uskoro treba da bude otvoren prema Rumuniji, Žitište traži održavanje DTD kanalske mreže, dok Novi Bečej smatra da je potrebno da se železničkom prugom poveže sa Bečejom. Rok za slanje primedbi je 31. maj, a prema najavama iz svih pet opština srednjeg Banata, izveštaji se uveliko spremaju.
Kriterijum samo lokacija
Zoran Tešić, načelnik odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine, kaže da je Nacrtom prostornog plana predviđena centralna deponija opanog otpada u centralnoj Srbiji, dok bi u ostatku zemlje bilo rapoređeno pet regionalnih deponija opasnog otpada. Jedan od centara je i srednji Banat, ne zbog toga što sam proizvodi opasan otpad već zbog dobrog položaja deponije za siguran transport do centralnog skaldišta. – Takva deponija može doneti korist a ne probleme, jer će se u regionalnim deponijama prikupljati otpad iz fabrika, medicinskih ustnova i ostalih firmi. Otpad bi nakon skladištenja bio deponovan u centralno postrojenje. Ovde se ne radi o nuklearnom otpadu već o otpadu koji je svuda oko nas neadevatno odložen i neretko se baca u reke ili na zemljište. Otpad je u takvom, nezbrinutom stanju i na divljim deponijama, mnogo opasniji od ideje da propisno bude zbrinut na jednom mestu – rekao je Tešić prilikom posete Zrenjaninu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
