U Kragujevcu se ovih da podigla velika pašina zbog zatvaranje ovdašnje kultne knjižare „Svetlost“ („Stubovi kulture“), koja je u centru Šumadije bila svojevrsni hram knjige od daleke 1953. do početka ove sedmice, kada je definitivno – zakatančena. Peticijom kojom se od republičkog Ministarstva kulture i lokalne samouprave zahteva opstanak „Svetlosti“, odnosno „Stubova kulture“, kako se ta knjižara zove u poslednjih nekoliko godina, do sada je potpisalo pko 2.
U Kragujevcu se ovih da podigla velika pašina zbog zatvaranje ovdašnje kultne knjižare „Svetlost“ („Stubovi kulture“), koja je u centru Šumadije bila svojevrsni hram knjige od daleke 1953. do početka ove sedmice, kada je definitivno – zakatančena. Peticijom kojom se od republičkog Ministarstva kulture i lokalne samouprave zahteva opstanak „Svetlosti“, odnosno „Stubova kulture“, kako se ta knjižara zove u poslednjih nekoliko godina, do sada je potpisalo pko 2.000 Kragujevčana. Potpisnici peticije gradonačelniku Kragujevca Veroljubu Stevanoviću, između ostalog, poručuju da iskoristi svoj uticaj i spreči zatvaranje jedine preostale ovdašnje knjižare. Pri tom ga upozoravaju da se „status grada ne brani samo rečima, već i kulturnim sadržajima“.
Da li će Ministarstvo kulture i lokalna samouprava reagovati na zahteve potpisnika peticije, još uvek se ne zna. Nije, u stvari, jasno, na koji bi način mogli da reaguju, odnosno da deluju, ako se zna da je „sporna“ knjižara smeštena u objektu koji je već mesecima u privatnom vlasništvu. Zarad razumevanja ovog problema valja podsetiti da je knjižara „Svetlost“ („Stubovi kulture“) do ovonedeljnog zatvaranja bila smeštena u objektu kragujevačkog Trgovinskog preduzeća „Srbija“, koje je lane privatizovano aukcijskom prodajom. Najveću šumadijsku trgovinski kompaniju („Srbiju“) prošle godine je, na aukciji, za sedam miliona evra kupila beogradska pravnica Ana Petković. U Kragujevcu se i tada i sada tvrdilo da je iza kupca TP „Srbija“ najveća domaća privatna firma, kompanija „Delta“ Miroslava Miškovića.
Novi vlasnik „Srbije“ poslednjih meseci i nedelja vraća u posed neke od objekata „Srbije“ koji su ranije bili izdati u zakup ili takozvanu franšizu. Novi menadžment „Srbije“ u posed svoje firme počeo je, pre svih, da vraća zakupljene objekte koji su locirani u užem centru i na atraktivnijim gradskim lokacijama. Knjižara „Svetlost“, ili „Stubovi kulture“, je tako najpre imala tu „nesreću“ da se nalazi u glavnoj kragujevačkoj ulici, što će reći na jednoj od najatraktivnijih i najprometnijih gradskih lokacija. Na osnovu te činjenice nije teško pretpostaviti da su novi vlasnik i poslovodstvo privatizovane „Srbije“ zaključili da u objektu na tom i takvom mestu mogu mnogo više da zarade prodajom neke druge robe, a ne knjiga za kojima poslednjih godina ni u Šumadiji nema velike potražnje.
Knjižara „Svetlost“ („Stubovi kulture“) najpre je svojevrsna žrtva tekuće srpske tranzicije, odnosno njenog segmenta koji se odnosi na privatizaciju društvenih preduzeća. Prema aktuelnom Zakonu o privatizaciji, naime, u Srbiji se ustanove kulture, mediji i druge neproizvodne institucije tretiraju jednako kao klanice, pekare i fabrički pogoni. Sva upozorenja stručne javnosti da bi za medije i kulturne ustanove trebalo naći neki drugi, adekvatniji model privatizacije, do sada su ostala bez ikakvog odjeka. U prilog ovome je i činjenica da je u Kragujevcu pre koju godinu zatvorena takođe kultna knjižara „Dom knjige Prosveta“, koja je bila locirana u samom centru grada, a čiji je prostor prodat jednoj banci.
Poslednjih dana knjižara „Svetlost“ je, čini se, postala i „žrtva“ aktuelne političke kampanje za predstojeće lokalne izbore u centru Šumadije. Ovdašnja Koalicija „Zajedno“ je, tako, među kolovođama protesta zbog zatvaranja knjižare prepoznala pojedine čelnike kragujevačkog ogranka Demokratske stranke. Otuda su „zajedničari“ početkom sedmice izdali saopštenje za javnost u kojem prvo konstatuju da se „oni čija je vlast (od 2000. do 2004 – prim. Z.R.) zatrla izdavačku delatnost u Kragujevcu, i koji su bili protiv oživljavanja izdavaštva u gradu kroz pokretanje izdavačke kuće ‘Koraci’, sada, na primitivno-politikantski način, stavljaju u ulogu kulturobranitelja i spasavaju trgovačku delatnost prodaje knjige u bivšem prodajnom objektu TP ‘Srbija’“.
„Naravno, reč je o DS koja uznemirava i obmanjuje javnost, tvrdeći da lokalna vlast može dekretom da naredi novom vlasniku ‘Srbije’ i lokala knjižare, inače privatniku, da omogući drugom privatniku, vlasniku firme ‘Stubovi kulture’, da u tom i dalje lokalu prodaje knjige“, ističe se u saopštenju Koalicije „Zajedno za Kragujevac“. Dodaje se, između ostalog, da je privatizacija TP „Srbija“ sprovedena prema zakonima koje je svojevremeno doneo DOS.
Odmah je reagovala DS tvrdeći da su „zajedničari“ knjižaru poistovetili s bakalnicom u kojoj se, sticajem okolnosti, prodaju knjige, te za nju nemaju nikakvog interesa. „Sopstveni Šumadijski kulturni centar ugasili su čim su udomili svoje kadrove po ustanovama kulture, a od obećanog rešenja problema TP ‘Srbija’ nije bilo ništa“. „Inicijativu za ovu akciju (protest) ne smatramo svojim ekskluzivitetom, već želimo da podržimo jednu građansku akciju koja je, pre svega, stvar Kragujevčana, ali i političkih stranaka koje se zalažu za očuvanje kulturnog identiteta Kragujevca“, tvrde u DS.
Iz Koalicije „Zajedno“ uzvraćaju da oni, sve i kad bi hteli, ne mogu da krše zakone ove zemlje, te da otuda ne mogu da naređuju privatnicima, kako novom gazdi TP „Srbija“ tako i vlasniku „Stubova kulture“, šta treba da rade sa svojom imovinom. Gašenje knjižare „Svetlost“, smatraju, biće nadomešteno knjižarskom delatnošću izdavačke kuće „Koraci“. Demokrate, s druge strane, ne odustaju od podrške građanskoj akciji koja se protivi zatvaranju knjižare.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
