Foto: Aleksandar Roknić U rekonstruisanoj Palati pravde, čija je obnova trajala 29 meseci, u šta je uloženo 16 miliona evra, ne postoje posebne prostorije iz kojih bi žrtve krivičnih dela mogle da svedoče tako da se izbegne njihov susret sa okrivljenima i dodatna viktimizacija.
Na pitanje upućeno Ministarstvu pravde da li su takve prostorije napravljene u Palati pravde i ako nisu da li je predviđena naknadna adaptacija, rečeno nam je da napravljen poseban lift.
– U okviru svake rekonstrukcije sudova vodi se računa da se koliko je god arhitektonski moguće obezbede uslovi da žrtve i okrivljeni budu odvojeni. Jedan od primera je i obnovljena Palata pravde u Beogradu u kojoj je ugrađen poseban lift koji iz pritvorskih jedinica vodi direktno do sudnica, kako bi se izbegao susret žrtava sa osumnjičenima – navode u Ministarstvu.
Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović kaže za Danas da je „tužno što prilikom rekonstrukcije Palate pravde niko nije mislio da treba obezbediti posebnu prostoriju odakle žrtve mogu davati iskaz“.
– To samo pokazuje u kolikoj meri država marginalizuje žrtve. Pri tome nije skupo obezbediti posebne prostorije za žrtve. Taj lift koji je napravljen koristiće okrivljeni koji dolaze iz pritvora. Ali šta je sa onima koji dolaze sa slobode sa svojim braniocima. Sretaće se po hodnicima sa žrtvama. I onda se pitamo zašto nam se žrtve povlače iz postupka – kaže Macanović.
Da postojeća pravosudna infrastruktura širom Srbije ne štiti žrtve potvrđuje i pravnica Komiteta za ljudska prava Milena Vasić. Većina zgrada sudova i tužilaštava ima problema sa manjkom prostora, pa neretko oštećeni i okrivljeni čekaju u istom hodniku ili sede jedni do drugih ispred sudnice.
– Ovo, nažalost, može izuzetno negativno uticati na samu žrtvu, zbog sekundarne viktimizacije i primoravanja da se iznova sreće sa osumnjičenim, a otvara i prostora za vršenje psihološkog pritiska na žrtvu da izmeni iskaz ili odustane od pridruživanja gonjenju. Mi nemamo podatak koliko je žrtava zbog ovakve situacije u praksi odustalo od gonjenja, ali definitivno je takvih slučajeva bilo, naročito kada su u pitanju dela koja posebno emotivno utiču na žrtve, poput nasilja u porodici ili seksualnih delikata – kaže Vasić.
Ministarstvo pravde učestvuje u projektu Misije OEBS-a u okviru koga se radi na strategiji koja bi trebala da unapredi prava žrtava. Jedan od ciljeva strategije je i unapređenje postojeće infrastrukture tako da se spreči nepotrebni kontakt između žrtava i okrivljenih. Milena Vasić ističe da usvajanju strategije treba da prethodi izmena ZKP, te da nas „do ove zaštite žrtava još uvek čeka dug put“.
U Ministarstvu pravde ističu da trenutno u zgradi Posebnog odeljenja Višeg suda, kao i u zgradi pravosudnih organa u Katanićevoj ulici, postoje sudnice sa prostorijama za zaštićene svedoke.
Ministarstvo: Naknada štete u krivičnom postupku
Iz Ministarstva pravde, koje učestvuje u projektu Misije OEBS-a „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“, kažu da su u okviru projekta do sada između ostalog izrađene smernice za unapređenje sudske prakse po kojima bi žrtve dobile naknadu štete u krivičnom postupku, umesto da se kao u većini slučajeva do sada upućuju na parnicu čime moraju ponovo da prolaze kroz traumatična iskustva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
