Žrtve Oluje i dalje bez ikakvih prava

Parastos žrtvama održaće patrijarh srpski Irinej, nakon čega će uslediti obraćanje svedoka stradanja Jelene Knežević, koja je avgusta 1995. godine u izbegličkoj koloni došla u Srbiju. Na skupu će, kako je najavljeno, govoriti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Vojno-policijskom operacijom „Oluja“, koju su u avgustu sprovele hrvatske snage, okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji te države. Tokom i nakon ove operacije izvršeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama, dok je po nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja Ujedinjenih nacija i nevladinih organizacija, „Oluja“ dovela do raseljavanja preko 200.000 Srba.

Haški tribunal je 2011. osudio hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača na 18 godina zatvora, a u presudi se navodi da su oni zajedno sa više hrvatskih zvaničnika, uključujući i predsednika Franju Tuđmana, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je zajednički cilj bio trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz područja Krajine silom, širenjem straha ili pretnjama nasiljem, progonima, prisilnim preseljenjem i deportacijom, oduzimanjem i uništavanjem imovine ili na druge načine. Međutim, Žalbeno veće Tribunala je oslobodilo Gotovinu i Markača 2012. godine.

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) rekao je na nedavno održanom javnom času o „Oluji“ da Hrvatska sistematski negira karakter ove vojno-policijske akcije, koji je određen etničkim čišćenjem i ubistvima Srba. On je ukazao i na vreme pre 1995, odnosno srpsku verziju istine o „Oluji“, rekavši da je za ovdašnju političku elitu rat u Hrvatskoj počeo tek tada, a ne pet godina ranije kada je zapravo Srbija etnički očistila Krajinu od hrvatskog stanovništva. „To etničko čišćenje počelo je 1991. i trajalo je i tokom 1992. u čemu je pronašla hrvatska verzije istine o „Oluji“ – kao nekakvoj osveti, odnosno interpretaciji zločina koji su proizašli iz nje u smislu sporadičnih slučajeva neorganizovanih od tadašnjeg državnog rukovodstva države Hrvatske“, istakao je Stjepanović.

Podsetimo da preživeli zločina, porodice žrtava i nestalih osoba, bilo da sada žive u Hrvatskoj ili Srbiji, nemaju nikakvu podršku institucija, jer im nije priznat status civilnih žrtava rata. Naime, zakoni koji regulišu postupak priznanja statusa civilnih žrtava rata u obe države propisuju takve uslove koje žrtvama „Oluje“ negiraju pravo na sticanje ovog statusa.

Komesarijat: Povratak Srba u Krajinu je sporadičan

Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je juče da iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata. „Hrvatska će 4. avgust slaviti kao dan pobede, dok će Srbi paliti sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima. Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad u značajnijem broju ni ne desi, stvarajući atmosferu koja vraća region u devedesete“, navode iz Komesarijata i dodaju da će pomen žrtvama biti održan sutra, 5. avgusta u 11 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim opštinama širom Srbije.