Žrtve se uglavnom vraćaju nasilniku

Za dve i po godine, nevladinoj organizaciji „Žene u akciji“ iz Velike Plane na SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u porodici, javilo se čak 244 osobe, od kojih su 213 žena, 23 muškarca i osmoro dece. Takođe, u 2008. godini zabeleženo je i 15 slučajeva seksualnog zlostavljanja u porodici, odnosno silovanja u braku. Taj broj je prošle godine bio tri puta manji.
Jovanka Brkić, koordinatorka SOS telefona, ukazuje za Danas da je najteži slučaj na kome radi ova organizacija slučaj žene srednjih godina, koja živi u obližnjem selu i koja je udata u domaćinstvu u kome nasilje trpi najviše od svekra, ali i muža.

Ugrožavanje telesnog integriteta ili duševnog zdravlja

U članu 197. Porodičnog zakona piše da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici smatra se nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenje telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu, prisiljavanje na seksualni odnos, navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14-u godinu života ili nemoćnim licem, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

– Ona ima dvoje dece i nema kome da se obrati, osim nama. To domaćinstvo je dobilo novčana sredstva od Ministarstva poljoprivrede, koja su kod svekra i ona nema pristup novcu. Moram da kažem da je ranije bila štićenica Centra za nezbrinutu decu u Užicu i da je ukućani stalno podsećaju na poreklo, kao i na to da je bez ičega došla u tu kuću – objašnjava Brkićeva i dodaje da žena veoma često zove SOS telefon.
Iako je ova telefonska linija otvorena smao za žene i decu, ističe naša sagovornica, među žrtvama ima i muškaraca, koji se javljaju za pomoć, „a nekoliko njih su veoma mladi i trpe nasilje od roditelja, pogotovo očeva“.
– Interesantan je primer jednog muškarca, koji je istovremeno i nasilnik i žrtva, jer se razveo od supruge sa kojom ima sina, dobio je pravosnažnu odluku da može da viđa sina, ali sin to ne želi – navodi Brkićeva.
Kada je reč o deci žrtvama nasilja, ona ističe da deca retko traže pomoć, ali i kada se to dogodi, u većini slučajeva je to posredno, preko rodbine ili komšija. Brkićeva naglašava da je u oba slučaja, kada su se dečaci od 13 i 18 godina obratili za pomoć, nasilnik u porodici bio otac. Prema njenim rečima, u takvim situacijama su i majke žrtve nasilja.
Radnice SOS telefona ženama i deci žrtvama nasilja prvenstveno pružaju emotivnu i moralnu podršku, a zatim ih upućuju na nadležne institucije, ističe Brkićeva i dodaje da „Žene u akciji“ šalju žrtve na preglede u Dom zdravlja, kako bi njihove povrede bile zabeležene, ukoliko se odluče da nasilnika prijave policiji.
– Ipak, u malom broju slučajeva, žrtve uspeju da se oslobode nasilja, ali se uglavnom ponovo vraćaju nasilniku. Nekad odmah po pokretanju krivične prijave, a ponekad u toku procesa. Najčešći razlog za to je ekonomska zavisnost od nasilnika, jer nemaju podršku u rodbini i okolini – kaže naša sagovornica.
Ona ukazuje na to da u Srbiji postoje zakonske mere, ali da je problem u njihovom sprovođenju. Kako navodi, bilo bi dobro da se donese zakon o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, koji bi objedinjavao odredbe iz Krivičnog zakonika, Porodičnog zakona i Zakona o prekršajima.
Na pitanje da li su neke žrtve odlazile u Sigurne ženske kuće, Brkićeva odgovara da nekoliko žena jeste, „ali su to ipak privremene mere i te žene se najčeće vraćaju nasilnicima, jer ne postoji dugoročna strategija“.
– Trebalo bi iseljavati nasilnike iz domaćinstva, a ne žrtve – naglašava ona.
Interesantno je da smo, dodaje Brkićeva, posle projekta u kome smo obišle 13 mesnih zajednica u opštini Velika Plana i utvrdile da među članovima Saveta mesnih zajednica skoro da nema žena, broj poziva se udvostručio. Ona objašnjava da mnogi članovi Saveta nisu mogli da poveruju u to da postoji zakonska odredba o silovanju u braku.
„Ako te tuče, omalovažava, vređa, nameće svoju volju, kontroliše i ograničava, preti i ucenjuje, preti oružjem, ne daje novac za porodicu, ne daje dovoljno novca za život, ekonomski iscrpljuje, primorava na seks kad ne želiš… Ne ćuti, ne trpi, pozovi 026/514-614“. SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u porodici nevladine organizacije „Žene u akciji“ radi svakog radnog dana od 17 do 20 časova i subotom od 10 do 12 časova.