Žrtve trgovine ljudima teško dobijaju naknadu štete

Umesto toga, sudije krivične materije žrtve radije upućuju na parnični postupak, što u praksi najčešće znači da nikakve odštete neće ni biti.

Naime, organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, u nedavno objavljenom izveštaju „Unapređivanje položaja trgovine ljudima u sudskom procesu“ istakla je da su od 2011. godine zabeležena svega dva pravosnažno okončana parnična postupka u kojima su žrtve trgovine ljudima ostvarile pravo na odštetu.

Advokatica Dejana Spasojević Ivančić ističe da njeno lično iskustvo sa ovom materijom takođe pokazuje da se sudije krivične materije retko odlučuju da ulaze u imovinskopravni zahtev žrtava.

„Pretpostavljam da postoji više razloga zbog kojih se sudije krivičari odlučuju da oštećene upućuju u parnicu. Najpre, čini mi se da računaju da u parnici postoji neka uspostavljena praksa i standardi u pogledu iznosa koji se dosuđuju. Zatim, pretpostavljam da strahuju od odugovlačenja krivičnog postupka pošto odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu zahteva i veštačenja fizičkog bola, pretrpljenog stresa…“, navodi Spasojević Ivančić dodajući da i preopterećenost suda može da bude jedan od razloga zbog kojih se naknada štete prebacuje u parnicu.

Šta god da je uzrok prebacivanja, prema rečima naše sagovornice, iz ugla žrtve bi bilo jako značajno da se o naknadi odlučuje u istom sudskom postupku u kojem se odlučuje i o krivičnoj odgovornosti za trgovinu ljudima.

„Odlučivanjem o naknadi štete u krivičnom postupku sprečava se sekundarna viktimizacija i stigmatizacija time što žrtva ne bi morala ponovo da prolazi kroz sudski postupak. Naravno, tu je i činjenica da bi i taj novi sudski postupak, ovoga puta parnični, takođe trajao godinama, a ne treba ni zanemariti cenu sudskih taksi, troškove advokata i troškove veštačenja“, kaže Spasojević Ivančić.

Ona navodi da prema ličnim saznanjima, Više tužilaštvo u Novom Sadu pokazuje znatno više razumevanja za ovu materiju, dodajući da je upoznata da je u nekoliko slučajeva prilikom sklapanja sporazuma o priznanju krivice ubačena i obaveza plaćanja naknade štete. Kako dodaje, da bi isti princip postojao i kod suda, potrebna je dobra volja.

„Zakoni propisuju mogućnost da sudovi u krivičnom postupku odlučuju o naknadi štete. Oni ne propisuju obavezu, već ostavljaju mogućnost. Sudije su sa ovim odredbama zakona dobro upoznate, tako da se sve svodi na dobru volju“, navodi Spasojević Ivančić.

Mogućnost da se u krivičnom postupku reši o imovinskopravnom zahtevu predviđena je Zakonikom o krivičnom postupku. Time je država formalno ispoštovala Palermo protokol koji u članu 6 predviđa obavezu da se obezbedi da domaći pravni sistem sadrži mere koje žrtvama nelegalne trgovine ljudima pružaju mogućnost dobijanja nadoknade na ime pretrpljene štete. Istu obavezu predviđa i član 15 Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

To što postoji zakonska mogućnost, međutim, ne znači da se ona primenjuje u praksi. Kako je ustanovila ASTRA, ostvarivanje prava na kompenzaciju žrtava trgovine ljudima u krivičnom postupku znatno otežano. Analizirajući postpanje sudskih organa u predmetima trgovine ljudima u 2020. godini ASTRA je ustanovila da je o imovinskopravnom zahtevu sud u krivičnom postupku odlučio samo u jednom slučaju. U 15 odsto slučajeva oštećena lica su upućena na parnični postupak, dok u čak 77 odsto slučajeva u analiziranim presudama za navedena krivična dela uopšte nema podataka o tom aspektu.

Analiza presuda donetih tokom 2019. godine ukazuje na to da su u 46 odsto slučajeva oštećena lica upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, dok u 53 odsto slučajeva u presudama nema podataka o odluci o imovinskopravnom zahtevu.

„Iako se detaljna veštačenja oštećenih sprovode tokom postupka, često i po nekoliko puta, rezultati veštačenja se u praksi pretežno koriste u cilju procene istinitosti iskaza oštećenih lica, a nikada za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu. Činjenica da se kod većine oštećenih veštačenjem konstatuju posledice u vidu fizičkih povreda, strahova ili depresija ili posttraumatskog stresnog poremećaja ne koristi se čak ni za delimično odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku“, navodi se u izveštaju organizacija ASTRA.

Projekat „LJudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksa“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove ministarstva.