ZSO (ni)je nova Republika Srpska

Ramuš Tahiri: Priština je jasno rekla da je voljna da se taj sporazum sprovodi, ali da Zajednica srpskih opština ne treba da bude ni Južni Tirol, ni Republika Srpska, već koordinacija delovanja opština sa srpskom većinom. Na Kosovu ima 10 takvih opština i Zajednica treba da koordinira njihovo delovanje u okviru kosovske države, pod vladom Republike Kosova. Niko sa kosovske strane nije mogao potpisati ništa drugo. Da li ovakav karakter zajednice odgovara očekivanjima srpskog naroda na Kosovu i srpske države – treba videti kad se napravi statut Zajednice i kad se definišu njena ovlaštenja. U Briselskom sporazumu postoji poglavlje kojim se uređuje odnos Zajednice prema centralnim organima i to prema mišljenje Ustavnog suda Kosova treba uskladiti sa Ustavom. Vlast u Srbiji se ne slaže s tim i poručuje da je ne interesira Ustav Kosova zato što je, kako oni tvrde, Briselski sporazum iznad Ustava.

Karabeg: Šta kaže Ustav Kosova?

Tahiri: Kosovski ustav jasno kaže da opštine ne mogu preneti svoja ovlaštenja na druge institucije, dakle ni na Zajednicu. U Ustavu piše da se nijedan dio teritorije Kosova se može priključiti drugoj državi ili dijelu druge države, što se odnosi i na opštine koje imaju poseban status poput opština sa srpskom većinom. One se ne mogu priključiti srpskoj državi. Ustavni sud je takođe protiv toga da predsednik ZSO predstavlja Zajednicu pred centralnim organima Kosova.

Karabeg: Da li Beograd želi da dobije na Kosovu neku vrstu Republike Srpske?

Igor Novaković: Nisam u to ubeđen. Osnovni cilj Briselskog sporazuma bio je integracija srpske zajednice, odnosno četiri opštine na severu Kosova, u kosovski sistem. Dakle, svrha sporazuma je u stvari bila potvrde pravne nadležnosti Prištine nad celom teritorijom Kosova. Ako uporedimo nadležnosti Republike Srpske i nadležnosti ZSO videćemo da postoje jasne razlike. Republika Srpska donosi zakone, ima svoju policiju i brojna druga ovlaštenja, dok su ovlaštenja ZSO veoma limitirana. To su u stvari nadležnosti opština koje su prenete na Zajednicu. Podsetio bih da postoje još dve zajednice srpskih opština, jedna u okviru Federacije Bosne i Hercegovine u kantonu 10 i druga u Hrvatskoj koja je formirana posle Erdutskog sporazuma kako bi se omogućila integracija Zapadnog Srema i Slavonije u okvir Republike Hrvatske. Mislim da je veoma pogrešno porediti Republiku Srpsku sa ZSO, ali to je postalo deo političkog diskursa na Kosovu. O Zajednici se govori u dva Briselska sporazuma – jedan je iz 2013, a drugi iz 2015. Od trenutka kad je potpisan sporazum iz 2015, prema kome su proširena ovlaštenja zajednice, na Kosovu je krenula priča da je ZSO u stvari nova Republika Srpska. To je daleko od istine. Istini za volju, treba reći da vlast u Beogradu nije mnogo učinila da opovrgne takvu interpretaciju.

Karabeg: Postoji li na Kosovu bojazan da bi bi ZSO mogla da bude neka vrsta Republike Srpske na Kosovu?

Tahiri: Beograd to i ne krije jer traži da Zajednica ne bude samo koordinacija nego i poseban entitet koji će predstavljati Srbe pred centralnim organima Kosova. Vrhovno telo zajednice je skupština u kojoj će biti predstavnici svih opština. Skupština treba da donosi uredbe i odluke i uređuju život unutar Zajednice. Te odluke ne idu na razmatranje niti u skupštinu, niti u vladu Kosova. Bez obzira što se to ne zove ni republika, ni pokrajina već zajednica – to je nešto što će biti izdvojeno iz kosovske strukture. To je entitet u državi. Vučić i Dačić kažu da nikad neće priznati državu Kosovo i da će uvek braniti interes Srba na Kosovu. Vučić ne govori o Kosovu već o Albancima. On kaže – neće Albanci dobiti sve, a Srbi ništa. On traži kompromis, a za njega je kompromis da Srbija kontrolira određenu teritoriju Kosova. Uostalom, Srbija faktički kontrolira četiri opštine na severu Kosova. Iako je javno ukinula paralelne strukture, ona ih i dalje ima u tim opštinama. Naravno da Srbi treba da budu povezani sa Beogradom, ali trebaju biti lojalni i kosovskoj državi jer je kosovska država realnost.

Karabeg: Kakve bi veze ZSO imala sa Beogradom?

Novaković: Trebalo bi da ih ima u oblastima koje su u njenoj nadležnosti, a to su pre svega prosveta i urbano planiranje. To je vrlo limitiran opseg institucionalnih kontakata. Međutim, postavlja se pitanje neinstitucionalnih kontakata, odnosno političkog konteksta. Predsednik Zajednice predviđen je i zakonom i Ustavom Kosova. On će biti politički simbol Srba na Kosovu i njihov zastupnik. Na osnovu toga bi se mogao stvoriti utisak da je Zajednica ipak nešto više od onoga što sporazumi predviđaju. Međutim, cilj tih sporazuma je, kao što sam rekao, integracija četiri većinske srpske opštine na severu Kosova u sistem Kosova. I to je bio kompromis. Pitanje je samo da li se sporazumi interpretiraju i primenjuju u dobroj veri.

Tahiri: Mi ovde tumačimo sporazume, a postoji koordinaciono telo, sastavljeno isključivo od Srba, koje treba da izradi statut Zajednice. Oni nisu napravili predlog statuta, ili su ga napravili, a nisu predali kosovskim institucijama, iako treba da ga usvoje vlada i parlament. Tako da cela stvar stoji zbog statuta. Po meni je normalno da opštine sa srpskom većinom koordiniraju svoje aktivnosti, normalno je i da sarađuju sa srpskom državom. Ali većina stvari treba ide preko centralnih organa vlasti. Izgleda, međutim, da predstavnici srpskih opština ne žele da svoja prava ostvaruju u okviru kosovske države. Sada smo u pat poziciji. Zbog toga je premijer Kosova rekao da će se Zajednica formirati tek kad se postigne konačni sporazum između Kosova i Srbije. Što znači nakon priznanja Kosova i njegovog ulaska Ujedinjene nacije.

Karabeg: Beograd preti da neće nastaviti dijalog dok se ne formira ZSO. Da li će ostvariti tu pretnju?

Novaković: Zaista ne znam kako će stvari ići, Ali čini mi se da je stav Beograda da nema smisla da se dalje pregovara ukoliko nije sproveden Sporazum iz 2013. A implementirano je gotovo sve osim onoga što je najvažnije, a to je ZSO. To je jak argument Beograda. A što se tiče argumenta kosovskih vlasti da Zajednica mora da se uskladi sa Ustavom Kosova na način kako je to presudio Ustavni sud, Beograd je nekoliko puta poručio da je tačno da u sporazumu piše da će Zajednica biti u skladu sa zakonima Kosova, ali da se mislilo na novi zakonodavni okvir koji će se prilagoditi sporazumu. Beograd je dosad vrlo uspešno isticao u prvi plan temu ZSO. I meni se čini da će u nastavku pregovora u Briselu ta tema biti u fokusu.

Karabeg: Mislite li vi da će formiranje ZSO biti uslov za nastavak dijaloga?

Novaković: Nisam siguran da će se ići u tom pravcu. Ali čini mi se da će bez pune implementacije sporazuma iz 2013. sadašnji format i ciljevi pregovora u Briselu možda morati da budu modifikovani. U tom slučaju trebalo bi da očekujemo novi format dijaloga.

Tahiri: Na Kosovu jasno kažu, a to kaža i EU, da je cilj dijaloga potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Vučić, međutim, govori o normalizaciji odnosa između Albanaca i Srba kao naroda i o famoznom razgraničenju. Mislim da srpska politika po ovom pitanju nije građanska i demokratska.