Zubin Mehta u Zubinom Potoku

Izgleda da većina u ovoj državi ne zna šta i zašto uopšte svirucka Zubin Mehta, između njega Zubinog Potoka, zumbula i zurli zaista ne prave neku suštinsku razliku, međutim, svi znaju šta svira Darko Šarić, osoba koja se intenzivno traži radi „sviranja klavira“. Srbi misle da je to poznati crnogorski pijanista, dok Crnogorci misle da je to poznati srpski pijanista. U proseku – on je poznati jugoslovenski pijanista, koji se svima opisanima intenzivno plezi sa malih ekrana na slici slikanoj ko zna kad, ko zna kojim mobilnim telefonom s kamerom od bednih 0,2 megapiksela. Slika je, međutim, nedavno zamenjena drugom, na kojoj Šarić Darko liči na konobara kamiondžijskog svratišta kod Brodareva. Biće da je neko od ministara srpske vlade čitajući jednog jutra novine primetio skrivenu simboliku: „Je’l se ovaj to nama još i plazi?“

U pauzi pretresanja svih Šarićevih vila, jaruga, štekova, diskoteka i koncertnih dvorana, policija je ove nedelje opet svrnula na jutrenje kod najsumnjivije osobe u ovoj zemlji – zove se ko Šarić Darko, a preziva ko Mladić Ratko. On je, u proseku, Darko Mladić, sin najtraženijeg haškog begunca, i veče ranije se upravo posle šest meseci vratio iz Rusije, sigurne srpske kuće. Pošto je malo nezgodno pretresati Rusiju u ovom istorijskom trenutku, odlučeno je da se pretrese stan Mladić Darka, nekretnina u kojoj organi gonjenja sem rasporeda prostorija, koliko često svraćaju, počinju da primećuju i sasvim sitne promene – izmeštaj šustikle sa televizora na trpezarijski astal, prebacivanje cipela ispred vrata u cipelarnik i zamenu rasporeda sabranih dela u biblioteci. „Aha, šta će zbirke aforizama Ljiljane Bulatović u trećoj polici, kad su prošli put bile u petoj“ – verovatno umeju da postavljaju i unakrsna pitanja. Sumnjivo je, međutim, što Akcioni tim potragu za Mladićem, priznatim međunarodnim ekspertom za umanjenje raznih društvenih i etničkih grupa, intenzivira baš u momentu kad se ministarka finansija Diana Dragutinović otvoreno založila da se smanji broj penzionera.

Penzioneri su, uzgred, ljudi koji su u našem društvu cenjeni manje od platana – niko do sada nije osnovao Uduženje „Zaštitimo penzionere“, ali se sa TV ekrana ne skidaju članovi Udruženja „Zaštitimo platane“. Naš poznati „platanista“ Čedomir Jovanović, recimo, ove nedelje je posle susreta sa Draganom Đilasom, gradonačelnikom Beograda, priznao da je drug Đilas u pravu. Njih dvojica ne samo da su ostvarili platonsku nego i platansku ljubav nakon sastanka koji je u početku mirisao da će završiti masovnom tučom motkama. Ko u Kaluđerici. Pardon, Gračanici. Naravno, motkama od čiste platanovine. Udarac platanovinom boli više od hrastovine. Drug Đilas je na sastanak doneo i nekoliko panjeva platana, ali nije poveo i zamenika gradonačelnika Krkobabića da učesnici ne bi stekli utisak kako su u sali četiri panja. A Đilas je u stvari poneo samo tri. Čedu su ubedili da su platani truli, ali će im teže poći za rukom u slučaju Srbije. Ona je trula odavno.

Zato premijer Cvetković u Skupštinu u četvrtak nije došao sa tri panja Srbije, da se ne primeti, nego potpuno spreman da odgovori na sva pitanja poslanika – o Šariću, platanima, Mladiću, pitajte slobodno, braćo i sestre, ja na sve imam odgovor. Jednostavan, jasan i pogrešan. Poslanik Šormaz je pitao – kako je Darko Šarić dobio srpski pasoš, dok je premijer Cvetković pitao Šormaza – kako je Šarić Darko dobio srpsko državljanstvo. Oba „slučaja“ dogodila su se u vreme dve različite vlade, pa pošto su već u opštoj „šarićovštini“ udarili Crnogorci na Srbe, i Srbi na Crnogorce, trudeći se da dokažu kako je Šarić autentičan srpski, odnosno crnogorski brend, stvar se preselila na lokalni nivo – sad valja dokazati ko je Šarića legalizovao u Srbiji – premijer Koštunica ili premijer Cvetković – te je tim povodom udario Šormaz na Cvetkovića. A malo zatim i Cvetković na Šormaza. Iako je Cvetković živi medicinski dokaz da inkubacija virusa neobaveštenosti traje vrlo kratko, a prenosi se prilikom rukovanja u premijerskom kabinetu tokom primopredaje dužnosti. Zato perite ruke redovno.

Darko Šarić je za sada dobro prošao – iako mu je država zapečatila samo između 100 i 200 objekata, subjekata i predikata, još mu nisu isključili grejanje, jer je pošteno plaćao račune. Iako je bogat. Primećeno je, naime, da komunalije u Beogradu plaćaju samo oni koji nemaju odakle. Uočena je interesantna pojava – da najveće neplatiše žive u vilama na Dedinju. Njima zbilja nije lako – kad im se pred kapijom pojavi vesela ekipa „Beogradskih elektrana“ namerna da im zavari cev za grejanje zbog duga od nekoliko miliona dinara, ne znaju u prvom trenutku da li je rezultat pojačanog bezbednosnog interesovanja za njihovu vilu vrednu milion evra potraga za Šarićem, Mladićem, njima lično, ili svima njima zajedno. Pa ponekad umeju da u stanju pojačane nervoze razbiju kameru nekoj novinarskoj ekipi, čisto da pojačaju rejting Srbije na negativnoj listi bezbednosti novinara u regionu. Retkog međunarodnih takmičenja gde se visoko kotiramo.

Iz ovog ovlašnog pregleda prošle nedelje izdvaja se samo jedan izrazito pozitivan utisak, koji nismo skoro ni primetili u moru negativnih likova i događaja. Zaboravili smo, naime, na lepe stvari, jer imamo mi i svojih problema. Naime, u Srbiji, grandioznoj varijanti Zubinog Potoka, gostovao je istoimeni svetski pijanista, Zubin Mehta.