Foto: Nenad Đorđević/FoNet/Foto: Miroslav DragojevićJavnost u Novom Pazaru iznenadila je vest da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje odbio akreditaciju 16 od 17 studijskih programa na Internacionalnom univerzitetu, koji je u ovom gradu zovu i „muftijinim univerzitetom“.
Verovalo se da je akreditacija „gotova stvar“ kada je osnivač ove visokoškolske ustanove Muamer Zukorlić postao narodni poslanik i deo vladajuće većine. Posle nove odluke Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Zukorlić je najavio žalbu Upravnom sudu. On je u saopštenju za javnost ocenio da je odluka „sprega korupcije, monopola i šovinizma, a kao glavne krivce za nedobijanje akreditacije označio je rektora emeritusa Državnog univerziteta Novi Pazar Ćemala Dolićanina i predsednika Odbora za visoko obrazovanje SANU Dušana Teodorovića.
Zukorlić podseća da je univerzitet osnovan odlukom Vlade Srbije na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem „sa namerom davanja mogućnosti mladima Sandžaka da se u svom mestu uspešno školuju, čime bi se pospešio razvoj ovog ekonomski i infrastrukturno zapostavljenog područja, što je predstavljalo prvi krak na putu otklanjanja brojnih nepravdi prema Bošnjacima i ostalim građanima Sandžaka, a kao rezultat početka dijaloga Vlade u Beogradu i Islamske zajednice“. Trajnu dozvolu za rad univerziteta uručio je 2003. tadašnji premijer Zoran Živković uz uverenje „da više nikada neće morati da traže bilo kakvu dozvolu za rad“. Kako Zukorlić tvrdi u svom saopštenju, nekoliko godina kasnije Ministarstvo prosvete, kada je premijer bio Vojislav Koštunica, tražilo je da se obnovi sva osnivačka dokumentacija „jer je prethodna izgubljena“, a onda Koštunica, Sulejman Ugljanin i Ćemal Dolićanin „ubrzano formiraju Državni univerzitet sa skoro istovetnim studijskim programima“. Kasnije je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić „blagoslovio spuštanje rampe na akreditaciju“.
Zukorlić tvrdi da je Univerzitet „uvek odgovorno i precizno postupao po upozorenjima KAPK koji je „u narednom odlučivanju ignorisao sve ispravke i donosio odluke sa identičnim obrazloženjem iz akata upozorenja, što je značilo da je presuda unapred doneta“.
„Drugostepeni Nacionalni savet za visoko obrazovanje ignoriše sve argumente iz žalbe i prosto prepisuje odluke KAPK-a, dok Savetom predsjedava Ćemal Dolićanin, koji paralelno sa funkcijom rektora Državnog univerziteta u Novom Pazaru donosi odluke o akreditaciji konkurentskog novopazarskog univerziteta. Dok u trećem stepenu Upravni sud obara sve odluke Nacionalnog saveta, a time i KAPK-a, Univerzitet podnosi novi zahtev sa potrebnom dokumentacijom, sada već sa punim iskustvom, otklanjajući i najmanje nedostatke, očekujući da se ova agonija jednom okonča. No, priča se ponavlja. Samo jedan program, ovaj put za engleski jezik i književnost, dobija pozitivnu ocenu, nakon čega ponovo sledi rampa od nepoznatog subjekta, a na čelu KAPK-a je, ni manje ni više, nego Ćemal Dolićanin“.
Neistine
Muamer Zukorlić tvrdi da je laž da je neko na toj visokoškolskoj ustanovi magistrirao i doktorirao za mesec i po dana. „Tačno je da pojedini profesori predaju na više departmana, što je zakonski nesporno kada su u pitanju zajednički predmeti (kao što su strani jezici), raskorak između Zakona o boravku stranaca i pravila KAPK ne može da bude adut protiv Univerziteta, a činjenica da su brojni profesori ovog Univerziteta doktorirali upravo ovde ne može da bude valjan argument za odbijanje akreditacije, jer ni KAPK ni Nacionalni savet nisu nadležni za odlučivanje o validnosti diploma“, navodi Zukorlić.
Šarčević: Turske škole dovesti u red
Kvalitet rada turskih škola u Srbiji mora da se dovede u red, a Srbija je suverena zemlja i o njihovom radu će odlučivati po svojim zakonima, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević, navodeći da je o tom pitanju razgovarao i sa odlazećim turskim ambasadorom Mehmetom Kemalom Bozajem.
Šarčević je tako odgovorio na pisanja pojedinih medija da je Turska uputila zahtev Vladi Srbije da se zatvore škole pod patronatom Fetulaha Gulena, koga optužuju za organizovanje puča u toj zemlji. Ministar je rekao da se sastao sa odlazećim ambasadorom Turske i da mu je to pitanje i ambasador postavio. „On je bio u Srbiji i kada su škole osnovane. Postavlja se pitanje ko ide u tu školu. Ide 90 odsto srpskih državljana. Na početku su one bile finansirane iz budžeta Turske i zato su bile jeftine“, rekao je Šarčević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
