Zurof: Frustriran sam zbog Starog sajmišta

„Ja nisam srpska Vlada i ne mogu biti odgovoran za probleme. Moram da kažem da sam vrlo frustriran. Imenovan sam za predsednika Međunarodnog savetodavnog odbora u leto 2015. godine. Prošle su više od tri godine, a ja ne vidim nikakav značajniji napredak. Pretpostavljao sam da će do sada ovaj projekat uveliko napredovati, ali to se, kao što znamo, nije desilo“, kaže Zurof, nakon što je do javnosti došla informacija da ni četvrta verzija nacrta zakona koji bi trebalo da bude baza za osnivanje ustanove koja bi čuvala sećanje na jevrejske, srpske i romske žrtve, nije usaglašena.

Planirano je da u ovaj memorijalni kompleks u Beogradu, na mestu na kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno više od 6.000 Jevreja, oko 10.000 antifašista i oko 600 Roma, budu uključena četiri muzeja: Muzej Holokausta, Muzej genocida nad srpskim narodom, Muzej Porajmosa (genocida nad romskim narodom) i Muzej Starog sajmišta.

Članovi Komisije za Staro sajmište, koju je 2014. godine osnovala Skupština Beograda, navode da je problem u tome što njihove predloge nije uzela u obzir radna grupa za izradu zakona, koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Najviše primedbi imali su predstavnici Saveza jevrejskih opština, koji su zajedno sa predstavnicima romske zajednice, istoričarima i istoričarima umetnosti članovi Komisije, na čijem je čelu episkop Jovan Ćulibrk.

„Ono što je nama bitno jeste da imamo određenu samostalnost u vezi sa kadrovskim pitanjima i programskim sadržajem u budućem Muzeju Holokausta“, kaže Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština i član Komisije.

On dodaje da je za Savez jevrejskih opština izuzetno bitno da akt o Starom sajmištu bude izglasan kao specijalni zakon.

„Zbog toga što je Staro sajmište i lokacije koje su s njim povezane bili nešto posebno i kao takav mora da ima posebno mesto, jer on, prema našem viđenju, ne može da bude u rangu nekih ostalih institucija koje postoje u sistemu. Ovo je van sistema“, objašnjava Sabadoš.

Da bi za Staro sajmište trebalo da važi lex specialis slaže se i Veran Matić, direktor Fonda B92 i član Komisije za Sajmište, koji je jula ove godine u autorskom tekstu zatražio da se za obeležavanje nekadašnjeg nacističkog logora uvedu ista pravila kao za projekat „Beograd na vodi“, na drugoj obali Save:

„Desetine hektara je raščišćeno za godinu dana i svi objekti na tom prostoru kroz lex specialis papirološki su sređeni i predati investitoru za samo godinu dana. A kada je u pitanju slučaj Starog sajmišta, koji je vlasnički mnogo jednostavniji poduhvat, nema rešenosti koja bi rezultirala time da se u kratkom periodu omogući izgradnja Memorijala Staro Sajmište, pod nadzorom svetskih autoriteta, kako bi se izbegla bilo kakva mrlja koja bi mogla biti naneta rehabilitacijama kvislinga, ratnih zločinaca, saradnika okupatora, itd…“, napisao je, između ostalog, Matić.

Svoje sugestije u svojstvu člana Komisije izneo je i istoričar Milan Koljanin, koji je predložio da se u sastav budućeg memorijala uvrste još dva toponima sa područja Beograda.

„Logor Topovske šupe, koji je u stvari bio prethodnica logora na Sajmištu, bi trebalo da bude na određen način obuhvaćen tim zakonom i naravno merama zaštite, memorijalizacijom i tako dalje. Drugi lokalitet je samo Ušće. Tu sad ne postoje nikakvi tragovi onoga što je bilo za vreme rata, ali tu je takođe bio logor koji je poslužio kao mesto gde je deo zatočenika sa Sajmišta odvojen da bi bio upućen u druge logore“, objašnjava Koljanin.

Iako smo pokušali da dobijemo komentar na ove izjave od predstavnika radne grupe, u tom telu nisu bili raspoloženi da govore za medije. Odgovor do zaključenja ovog teksta nismo dobili ni iz Ministarstva za rad.

Tako smo ostali uskraćeni i za odgovor zbog čega je u najnovijoj veziji nacrta ostala formulacija iz ranijih verzija u kojoj se govori o „vidovdanskoj etici žrtve i podviga“, a protiv koje su se ranije pobunili i pojedini članovi Komisije, ali i deo javnosti.

Naime, u članu 3 nacrta, u koji je RSE imao uvid, u odeljku pod nazivom „Obeležavanje i sećanje“, između ostalog stoji:

„U sećanju na stradalništvo srpskog naroda i u njegovom obeležavanju svi učesnici koji istupaju u vezi sa delatnostima i aktivnostima Ustanove Spomen Žrtve na Sajmištu dužni su da polaze od činjenica da se srpski narod u oslobodilačkim i odbrambenim ratovima časno i slavno ubrojao među narode s najvećim žrtvama u novijoj istoriji, a naročito u dva svetska rata, što simbolizuju Albanska golgota, Jasenovac i antifašistička borba, i da insistiraju na srpskoj slobodarskoj tradiciji i vidovdanskoj etici žrtve i podviga koje istorijskom delovanju srpskog naroda daju smisao, i ukazuju na svest zavetne obaveze prema slavnim precima i potomcima, kao i na neophodnost za odlučnu odbranu prava na život u svom identitetu i slobodi, kao naroda malog po broju a velikog po istorijskom karakteru, i uz iskazivanje spremnosti na odvažnost i odgovornost postojanja u istini i pravdi.“

Milan Koljanin kaže da je u pismenoj predstavci predložio da se ovaj član drugačije formuliše.

„Tu može da se na konkretan način da jedno kratko obrazloženje, bez mnogo patetike. Ovo rešenje koje sam ja poslednji put video je zaista preopširno i mora da se da na sublimisan način“, kaže Koljanin.

Komisija za Staro sajmište je pre tri godine formirala Međunarodni savetodavni odbor, koji bi trebalo da iznese predloge u vezi sa sadržajem memorijala kada on bude osnovan. Otkada je imenovan na mesto predsednika Odbora, Efraim Zurof se sastao sa Aleksandrom Vučićem, u vreme dok je još bio premijer Srbije, i tadašnjim ministrom za rad Aleksandrom Vulinom.

„Poruka koju sam dobio bila je: ‘mi u potpunosti podržavamo ovaj projekat, želimo da se on nastavi’. Sve je to divno i krasno, ali se nije desilo“, kaže Zurof.

Prema njegovim rečima, zadatak Međunarodnog savetodavnog odbora nije da rešava proceduralne probleme koji se tiču osnivanja memorijala. On dodaje da niko nikada od njega niti od bilo kog stručnjaka iz Odbora nije ni tražio bilo kakvu pomoć.

„Kada sam pristao da radim ovo, uradio sam to da bih pomogao projekat za koji mislim da je veoma važan za Srbiju i ceo Balkan. U međuvremenu, nisam mogao ništa da uradim, osim da imenujem ljude koji će biti u Odboru, ali koji se nikada nisu sastali u Beogradu da rade“, kaže Zurof.

U decembru 2015. godine gradske vlasti iselile su stanare centralne kule na Starom sajmištu, čime je najavljeno raseljavanje i ostalih žitelja ovog područja na kojem živi nekoliko desetina porodica. To se do danas nije dogodilo, a mediji su u julu ove godine izvestili da se jedna porodica uselila u glavnu kulu. Osim toga, na mestu nekadašnjeg stratišta već godinama neometano radi i nekoliko restorana, teretana kao i sportska dvorana.

Tekst preuzet sa Radio Slobodna Evropa