Žuti karton Srbiji zbog nabavke Pancira od Rusije

Najpre se, u izjavi Radiju Slobodna Evropa oglasio NATO, tvrdeći da su nabavke u sferi odbrane nacionalna odluka i da Srbija ima pravo izbora.

„Srbija ima pravo da slobodno bira svoje političke i bezbednosne aranžmane. NATO i Srbija su bliski partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, uz puno poštovanje njene politike neutralnosti“, navodi se u saopštenju NATO.

Međutim, dva dana kasnije, iz američkog Stejt departmenta došla je drugačija poruka.

„Pozivamo sve saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA), saopštio je Stejt department odgovarajući na pitanje Glasa Amerike. Oni su naglasili da su u razgovoru sa visokom vladinim zvaničnicima više puta izrazili zabrinutost zbog kupovine ruske vojne opreme od strane Srbije, uključujući i kupovinu sistema Pancir.

Pozicija SAD po pitanju odnosa sa Rusijom, prema rečima Dragana Šutanovca, predsednika Saveta za strateške politike i bivšeg ministra odbrane, kristalno je jasna i nije definisana zbog Srbije.

– Činjenica je da su SAD skrenule pažnju svim zemljama da će, ukoliko budu trgovale sa Rusijom, a posebno u naoružanju i vojnoj opremi, doći pod udar sankcija i taj stav je poznat vlastima u Beogradu. Da su namere ozbiljne govori i činjenica da je Srbiju u novembru prošle godine posetio direktor američke Radne Grupe 231 Biroa za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja Tomas Zarzecki i da je tom prilikom razgovarano o nabavkama iz Rusije nakon čega je rečeno da Srbija posle nabavke Pancira nema nameru da se više oprema naoružanjem i vojnom opremom, kaže Šutanovac.

On ističe da ne očekuje da će Srbija doći pod udar sankcija imajući u vidu da je nabavka Pancira dogovarana ranije, dodajući da misli da bi svaka nova nabavka izazvala ozbiljnu reakciju od strane Vašingtona i dovela Srbiju u ozbiljne probleme sa nesagledivim posledicama.

– Žuto svetlo je upaljeno a od vlasti u Srbiji zavisi hoćemo li dobiti i crveno. Za očekivati je da Srbija, kao što je i rečeno, obustavi dalja pregovaranja o nabavkama iz Rusije, navodi Šutanovac.

Da će sa kupovinom novog naoružanja stati naglasio je u decembru i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Odgovarajući na pitanja, tokom predstavljanja novih jurišnih helikoptera Mi-35, takođe kupljenih iz Rusije, rekao je da se sa kupovinom „usporava“ tvrdeći da je uzrok novi investicioni plan.

Slušajući skorije izjave najviših zvaničnika oko kupovine sistema Pancir S1, Vladimir Živulović, predsednik Atlantskog saveta u Srbiji, došao je do zaključka da su i oni svesni opasnosti da se nađu pod udarom američkih sankcija.

– Svi se sada opravdavaju činjenicom da je nabavka Pancira dogovorena pre nego što je došlo upozorenje da prestanemo. Ne bi me iznenadilo da se aktiviraju sankcije, ali videćemo, kaže Živulović, precizirajući da te sankcije, ukoliko budu usvojene, neće pogoditi celu zemlju već samo pojedince koji su u nabavci učestvovali.

Govoreći o suprotnim porukama koje dolaze i Brisela i Vašingtona, Živulović naglašava da NATO i SAD nemaju uvek iste ciljeve.

– NATO-u je bitno da mi blisko sarađujemo sa njima. Sve drugo im je sekundarno. Bilateralni odnosi Srbije i SAD su nešto drugo i zato oni sa manje razumevanja gledaju na nabavku naoružanja iz Rusije, ističe Živulović.

Pravna podloga sankcija je američki Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA) koji je usvojen u Kongresu 2017. godine. Ovim zakonom uvedene su sankcije Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, i predviđena mogućnost uvođenja sankcija svim zemljama koje sa njima ostvare „značajnu transakciju“ u vojnom ili obaveštajnom sektoru. U članu 321 (d) zakona pobrojano je 36 najznačajnijih ruskih vojnih fabrika (gotovo celokupna ruska vojna industrija), kao i 96 oligarha sa kojima je saradnja zabranjena.

Vrsta sankcija

Sankcije koje Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije predviđa su raznolike i grubo se mogu podeliti na četiri vrste. Mogu da „zalede“ imovinu pojedinaca, pravnih lica, kao i država u SAD. Pored toga, pojedinci za koje se ispostavi da su prekršili odredbe zakona mogu dobiti zabranu ulaska u SAD.