Zvezda i Partizan će se tek ćerati

Prema jednom od brojnih scenarija košarkaši Crvene zvezde i Partizana mogli bi u toku takmičarske godine da se sastanu još devet puta. Ukoliko doguraju do završnice regionalne ABA lige očekuju ih dva meča, jedan već u nedelju i drugi najverovatnije na fajnal-foru Jadranskog prvenstva. Pravu dramu možemo očekivati kada se srpski klubovi iz ABA lige budu priključili najboljim ekipama iz KLS, prilikom formiranja Superlige Srbije od osam ekipa. Tada će se večiti rivali sastati u dva navrata, a zatim i u eventualnom finalu ili polufinalu domaćeg plej-ofa. U slučaju da se budu nadmetali za titulu šampiona, možemo pretpostaviti da će crveno i crno-beli odigrati najverovatnije svih pet mečeva. Razloga za takvu tvrdnju ima zaista dosta, a osnovni su vezani za kvalitet obeju ekipa. Naime, u odnosu na prethodne sezone, Zvezda je ove takmičarske godine oformila tim koji se ravnopravno može takmičiti sa Partizanom. Iako su crveno-beli trijumfovali u oba ovosezonska večita derbija, utisak je da razlika u kvalitetu nije velika. Naprotiv, u pitanju su nijanse, pre svega trenutna inspiracija igrača, ali i iskustvo koje je ipak na strani crveno-belih. Vladimir Lučić i saigrači napreduju kako sezona odmiče. Utisak je da su popravili igru u odbrani, da imaju više opcija u defanzivi, naročito prilikom zonske odbrane 1-3-1, koja im može postati vrlo jako oružje ukoliko sinhronizacija igrača, tačnije kretnja od strane lopte bude bila još bolja. Crno-beli su sigurno najbolja skakačka ekipa, pogotovo kada je u pitanju ofanzivni skok, međutim u napadu spoljna linija igra promenljivo, dok pod košem Musli i Milutinov ne pružaju partije u skladu sa reputacijom kluba. Zvezda je takođe dovela igru u odbrani do zadovoljavajućeg nivoa. Iako su kuburili sa defanzivnim skokom protiv Partizana u Kragujevcu, u situaciji kada su Savović i Skot na parketu, uz Katića, crveno-beli mogu da pariraju večitom rivalu u navedenom segmentu. Zvezda se puno oslanja na Rakočevića u napadu, što je donekle i normalno, ali joj je neophodan bolji učinak Simonovića, Lazića i Skota. Nelson je siguran u prevođenju lopte i prilikom prodora, međutim šut mu nije jača strana kao ni igra u piku.

Sve su ovo razlozi zbog kojih možemo očekivati puno „vatre“ na parketu, koja ne bi smela da izađe iz sportskih okvira. Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije nagoveštava da će se država suprotstaviti huliganima i sportskim izgrednicima merama generalne i specijalne prevencije, napominjući da će odgovarati svi koji su izvršili neko krivično delo.

– Pod merama generalne prevencije podrazumevam opšti zakonski okvir koji će biti nešto oštriji nego ranije – naveo je Vučić. On takođe smatra da se moraju pronaći ljudi koji će uvek naći razlog za izazivanje nekog incidenta.

Možda se pravi primer može pronaći u ABA ligi. Vodeći ljudi regionalnog takmičenja nemaju milosti prema izgrednicima i onima koji krše pravila. Veoma brzo reaguju, sankcije donose u najkraćem mogućem roku i one su uvek novčane prirode, što je najbolja vrsta kazne ne samo za trenere ili igrače, već pre svega za klub. Josip Bilić, komesar za takmičenje ABA lige, ubeđen je da neće biti problema u organizaciji narednog večitog derbija koji je zakazan za nedelju od 21.00. Zvezda će biti nominalni domaćin, a Bilić je uveren da će crveno-beli učiniti sve da meč prođe bez incidenata.

– Nema šta dodatno da se zahteva od Zvezde kao domaćina Partizanu u Jadranskoj ligi, oni svi znaju šta treba da se radi, nema tu nekih posebnih problema, odnosno ne bi smelo da ih bude. Oba kluba se svaki put trude da to bude što bolje, tako da neću ništa posebno da tražim – jasan je komesar ABA lige.

Ostaje nada da je incident u Kragujevcu zaista poslednji takve prirode u srpskoj košarci i da će izgrednici, ali i oni koji svojim ponašanjem i retorikom podstrekuju takozvane navijače, zaista odgovarati u skladu sa zakonom, ali i sportskim načelima.

Čović i Vujošević da se smire

Događaji u Kragujevcu poslednja su poruka Nebojši Čoviću, predsedniku Crvene zvezde i Dušku Vujoševiću, treneru Partizana, da se smire, „spuste loptu“ i pronađu način da rivalitet svedu na košarkaški teren. Njihove uloge kao funkcionera i trenera nisu i ne treba da budu uporedive, kao ni zasluge koje su svako na svoj način dobili za doprinos srpskoj košarci. Lošim ponašanjem i neprimerenom retorikom na dobrom su putu da obezvrede svoja sportska dostignuća i da rasplamsaju plamen mržnje koji uveliko gori na obe strane Malog Kalemegdana. Oni su javne ličnosti i idoli ogromnoj mladoj populaciji i kao takvi moraju voditi računa o svakoj rečenici, a kamoli postupku.