2018: Sunovrat bitkoina i pad vere u kriptovalute

Sa 1.000 dolara za jedan bitkoin početkom 2017. cena je skočila na blizu 20.000 dolara negde u ovo vreme prošle godine i tako od mnogo ljudi napravila milionere. Onda je posle 12 meseci vrednost bitkoina pala za 80 odsto, a sa njom i svi ti milioneri. U ovih godinu dana procenjuje se da je izbrisana vrednost od 700 milijardi dolara obezveđivanjem kriptovaluta. Glavno pitanje je šta dalje.

Jedni proriču propast bitkoina (i svih ostalih kriptovaluta) nazivajući ih čistom špekulacijom bez vrednosti iza sebe. Drugi podsećaju da je u decenijskom postojanju kriptovaluta bitkoin pet puta imao padove veće od 80 odsto, ali da je svaki put taj pad bio na višem nivou od prethodnog i da je zatim sledio novi rast.

U Srbiji je u ovo vreme prošle godine bilo nemoguće naći grafičku kartu koja se koristi za rudarenje bitkoina (a slična situacija je bila i u svetu) posebno zato što je kod nas jeftina struja pa se isplatilo da mašine po ceo dan dekodiraju probleme u potrazi za bitkoinima.

O kupovini kriptovaluta počeli su da govore i ljudi koji nisu imali ama baš nikakvu predstavu o čemu se radi. Ovo je bio pouzdan znak da je balon blizu pucanja. Međutim, dugoročno gledano vrednost bitkoina je i dalje visoka. Recimo 3,5 puta veća nego pre dve godine kada je bio 1.000 dolara, ili osam puta više nego pre tri godine kada je koštao 400 dolara. Zato i sada dok se vrednost bitkoina survava iz nedelje u nedelju dugoročni investitori i dalje daju prognoze o ceni bitkoina koje se mere desetinama hiljada dolara.

S druge strane, oni koji su kupovali kriptovalute prošle zime dok je cena bila na vrhuncu i od tada gledali samo kako se crveni i koji su onda budzašto prodali sadržaj svojih elektronskih novčanika, pravi su gubitnici ove igre.

„Nije smak sveta“, kaže Aleksandar Matanović, direktor ECD.rs, firme za prodaju i otkup kriptovaluta i dodaje, „bitkoin više vredi nego prošle godine, a manje košta“. Objašnjenje je u tome što je u prethodnih godinu dana znatno ojačana infrastruktura za transakcije kriptovalutama, mnogo su brže i jeftinije transakcije. Recimo prošle godine u jeku pomame za bitkoinima realizacija kupovine ili prodaje virtuelnih novčića trajala je i po dva, tri dana. Danas, kaže Matanović, kada bi ponovo krenula navala kao prošle godine sistem bi to mnogo bolje i lakše procesirao. Sada recimo tri proizvođača telefona po fabričkim podešavanjima ubacuju novčanik za kriptovalute u svoje aparate.

Što se tiče Srbije, interesovanje za kriptovalute je splaslo kao i u celom svetu.

„Kod nas se više rudarilo zbog jeftine struje, ali poslednjih mesec, dva to je postalo neisplativo. Sada možete naći koliko hoćete grafičkih karti za rudarenje ispod cene. Oni koji su dugo u ovome su strpljivi i čekaju, a oni koji su kupovali zimus nestrpljivi su, jer su oni do sada videli samo kako vrednost pada“, objašnjava Matanović dodajući da gledano u bitkoinima vrednost kupoprodaje je slična kao prošle godine, ali daleko manja gledano u pravim valutama dolarima ili evrima.

„S ovom cenom ili smo na dnu ili veoma blizu dna. Iz ranijih iskustava sada se može očekivati period stagnacije cene, da bi onda krenula da raste“, napominje Matanović.

Od početka se postavlja pitanje u čemu leži vrednost bitkoina. Jedni kažu da bi trebalo da se koristi samo za plaćanja, drugi da je to najbolji čuvar vrednosti koji će u budućnosti svrgnuti čak i zlato zbog svog neinflatornog koncepta, a treći da je prava vrednost u blokčejn tehnologiji koja stoji iza kriptovaluta, ali se može koristiti i za druge namene. Naime mnoge kompanije, tehnološke i finansijske, ulažu ogromna sredstva u razvoj blokčejn tehnologije koja je za sada najbolji način čuvanja podataka.