Leks specijalis o kreditima u švajcarcima stupa na snagu, obračuni stižu brzom poštom

Banke dužnicima treba da dostave predlog konverzije kredita iz franaka u evro, uz otpis glavnice od 38 odsto i novu kamatnu stopu, važeću na dan 31. marta ove godine. Onog trenutka kada dobije preporučeno pismo iz banke, dužniku počinje da teče rok od 30 dana da na tu ponudu odgovori da li je za konverziju ili ne.

Advokat Jelena Pavlović, članica Upravnog odbora Udruženja CHF, koja je učestvovala u pregovorima sa bankama o načinu rešavanja ovog problema, upozorava da i sami dužnici treba da obrate pažnju i ne propuste predviđene rokove. I to ne zato što se sa bankom ne mogu i kasnije dogovoriti, već zato što bi to moglo da im donese određene troškove, navode Novosti.

„Svako ko ima kredit indeksiran u švajcarskim francima treba da se interesuje da ne propusti rok predviđen leks specijalisom, imajući u vidu da je zakon predvideo poreske olakšice, kao i da dužnici ne snose troškove konverzije“, objasnila je Pavlović.

Ona je ukazala da je tim propisom predviđeno da se ne plaćaju ni troškovi notara, ni katastra. Uz to, svaki otpis bilo kolikog dela duga smatra se, prema poreskim propisima – ostvarenim prihodom građana. To znači da bi na otpisani deo glavnice zaduženi u „švajcarcima“ trebalo da plate i porez. Međutim, leks specijalisom je predviđeno da ovakav otpis neće biti tretiran kao prihod i da na njega neće biti obračunavan porez.

Banke su dužne da novi obračun klijentima pošalju preporučenom poštom, na adresu navedenu u ugovoru kredita. Leks specijalisom je predviđeno da svi dužnici koji trenutno nisu u Srbiji ili nemaju mogućnost da prime poštu, mogu da se obrate bankama putem dopisa ili mejla i zatraže da im se ponuda dostavi elektronskim putem.

„S obzirom na to da se zakon odnosi samo na dužnike u otplati kredita vezanih za franak, građani koji su već konvertovali svoj dug u evro po nekom od ranijih modela (znatno nepovoljnijih), nisu obuhvaćeni ovim propisom. Međutim, i oni mogu da pokušaju da se dogovore sa bankama“, pišu Novosti.

„One banke koje razumeju da je dobro da izađu u susret dužnicima koji su već konvertovali svoje kredite to će učiniti, a one koje ne razumeju moraće na kraju sve to da plate preko suda. To je stvar njihove procene koja je do sada, smatram, bila veoma loša“, navela je Jelena Pavlović.