A od pokojnog Mobtela – 10 miliona evra

Odnosno, ovogodišnjih 485 miliona dinara prema prošlogodišnjih 117 miliona dinara. Sličan rezultat imaće da se pročita i u šestomesečnom finansijskom izveštaju, koji će Nadzorni odbor Pošte usvajati ove nedelje.

Da ne okolišimo. Na čelu Pošte Demokratsku stranku je smenio PUPS, pa se u atmosferi opšte borbe protiv korupcije i kriminala ovaj u Narodnoj skupštini izneti podatak, u letu hvata kao sumnja da je nova poštanska vlast uhvatila sa rukom u ćupu bivšu poštansku vlast. Ali, nije. Državna revizorska institucija, rečeno je Danasu, upravo u Pošti radi reviziju za 2012, a novo rukovodstvo, kaze za Danas generalni direktor Pošte Milan Krkobabić, se istragama grešaka prethodnog rukovodstva ne bavi. Uostalom, kaže Krkobabić, u finansijskim rezultatima Pošte nema čuda, ali ima uticaja kolebanja kursa. „Naime, 2012. godine ste imali predizbornu godinu koja je preko inflacije rezultirala oscilacijama u kursu. Tih oscilacija tokom prva tri meseca ove godine nije bilo. Pošta, kao što znate, ima obaveza po kreditima i kurs bitno utiče na troškove u namirivanju tih obaveza.“

Otud u tromesečnom finansijskom izveštaju odmah upada u oči velika diskrepanca između prošlogodišnjih i ovogodišnjih finansijskih rashoda tog javnog preduzeća, upravo ti rashodi su ove godine otprilike tek četvrtina prošlogodišnjih odnosno 106,7 miliona prema 469,3 miliona. „Impozantno bi delovalo da je neko rekao da je ukupni poslovni prihod skočio četiri puta, ali toga nema. I normalno, gde možete takav poslovni prihod da ostvarite?“, kaže Krkobabić.

Rezultati Pošte bili su u 2012. godini lošiji i u odnosu na 2011, kaze on, i zbog toga što je Pošta u 2011. godini imala jednokratni prihod od pet miliona evra zarađenih na prometu besplatnih akcija. Tog posla prošle godine nije bilo.

Ipak, sadašnje rukovodstvo sebi kao plus knjizi što je Pošti u nadležnost vratilo dva miliona evra godišnje vredan posao dostave uplatnica Infostana u Beogradu, koji joj zbog gramaže ispod 100 grama kao rezervisana usluga po zakonu pripada, a koji je bio dat ad hok formiranoj privatnoj firmi.

Iako je tada Krkobabić bio funkcioner u Skupštini grada Beograda, on odbija da sa mesta generalnog direktora Pošte kaže koja je to firma bila. „Neću da vam kažem ni koja je to firma, ni koja je politička partija držala direktora tamo.“ Krkobabić ne zna koliko je beogradski Infostan plaćao za ove usluge toj ad hok formiranoj firmi, ali tvrdi da ih Pošta obavlja jevtinije i, uostalom, podseća da „dobit Pošte ide u republički budžet“, pa je i tako za građane korist veća ukoliko posao obavlja Pošta. Uostalom, Beograd je atraktivan, ali te račune neko mora da odnese i u Bujanovcu i na Kopaoniku, tamo gde na tom poslu nije moguće „vrlo brzo kratkoročno zaraditi novac“.

Neto dobit Pošte iz redovnog poslovanja biće gotovo dvaput veća od prošlogodišnje u istom periodu i po šestomesečnom obračunu, kaže Krkobabić. Rezultat bi bio još bolji, ali takođe ne bi bio u vezi sa poboljšanjima u redovnom poslovanju firme da je Pošta naplatila dividendu od preko dva miliona evra, koliko joj je za prošlu godinu pripadalo po osnovu 49 odsto udela u Poštanskog štedionici. „Mi smo na Skupštini Poštanske štedionice tražili da dođe do podele dividende, ali je odlučeno da dobit Poštanske štedionice ide u stabilizaciju te banke, a upravo zbog koncepta spajanja sa Agrobankom i Razvojnom bankom Vojvodine.“

Ipak, Pošta će po šestomesečnom obračunu iskazati jednu iznimno visoku dobit iz izvora koji su kuriozitet. Naime, ko se još seća, od nekadašnjeg Mobtela, zajedničkog preduzeća PTT i Kompanije Braća Karić, ostalo je, posle svih komplikovanih operacija, da zivi Privredno društvo Mobtel-PTT doo, kompletno u vlasništvu Pošte. U zvaničnim registrima se navodi da se to preduzeće sa 14 zaposlenih bavi „iznajmljivanjem vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanjem njima“. Upisani i uplaćeni novčani kapital tog preduzeća iznosi oko 437,5 miliona dinara, a upisani i uneti nenovčani kapital oko 7,2 milijarde dinara. „Mobtel je nešto što postoji, to je još jedno zavisno preduzeće Pošte i ovih dana smo izvršili naplatu potraživanja od tog preduzeća u iznosu od oko 10 miliona evra“, kaže Krkobabić. Kad se i tih 10 miliona uračuna, dobit Pošte po šestomesečnom obračunu neće biti samo udvostručena.

Sedmina prihoda od zakupa

Iako je kao što vidimo vlasnik firme kojoj je u opisu posla iznajmljivanje nekretnina, Pošta se sprema da osnuje posebnu organizacionu jedinicu za upravljanje svojim poslovnim prostorom. Jer, veličina poslovnog prostora kojim raspolaže je respektabilna, pa se njegovim davanjem u zakup ostvaruje čak sedmina ukupnih prihoda Pošte. „Telekom, koji je srce Pošte iz nje izvučeno na način na koji je izvučeno, ima ugovor o korišćenju dela poslovnog prostora Pošte do 2017. godine“, kaze Milan Krkobabić.

Dobrica Ćosić na poštanskoj marki?

Sponzorski troškovi javnih preduzeća jedna su od omiljenih tema u javnosti. „U prvih šest meseci ove godine realizovali smo osmi deo onoga što je inače trošeno na sponzorstva“, kaže Krkobabić. Na pitanje da li je ostale sponzorske izdatke smatrao nepotrebnim, on kaze da se ne radi o tome nego o promeni koncepta. „Sponzorisanje će biti minimalno, sponzorisaćemo samo bitne manifestacije i humanitarne stvari“, kaže. Pošta neće sponzorisati sport. „Sad će da se naljute: Zvezda ne, Partizan ne, niko od toga – ne“. Tako će Pošta sponzorisati NIN-ovu nagradu, a ako bi se složio Dobrica Ćosić, rado bi povodom 60 godina te nagrade štampali poštansku marku sa njegovim likom, prvog dobitnika te nagrade, za roman „Koreni“. Slično je sa nagradom „Moma Kapor“.