Administrativni troškovi u Srbiji su protekle godine iznosili oko 3,7 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno više od milijardu evra. Iako je u poređenju sa podacima iz 2010., kada su ti troškovi iznosili 4,2 odsto BDP, došlo do poboljšanja, to smanjenje se ne može propisati naporima države da zaista ukine administrativna opterećanja, pokazalo je istraživanje koje je uradio USAID, u okviru Projekta za bolje poslovanje.
– Do smanjenja administrativnih troškova za 6,5 odsto u poslednje dve godine došlo je zbog pada realnih zarada i privredne aktivnosti uopšte. BDP u stalnim cenama uvećan je za 17 odsto, dok je prosečna plata povećana za samo 5,3 procenta. Uz to, broj privrednih subjekata smanjio se sa oko 96.500 na 90.000, a veliki broj preduzeća se povukao u sivu ekonomiju – objasnio je Branko Radulović, saradnik Projekta za bolje poslovanje. On je dodao da su stvarna rasterećenja postignuta ukidanjem oglašavanja preduzeća u dnevnim listovima i promenom obračuna prijavljivanja i odjavljivanja radnika. Prema rečima Dragane Stanojević, zamenice direktora USAID-ovog projekta, ovom studijom otkriveno je preko četrdeset procedura čijim bi ukidanjem mogle da se ostvare uštede.
Poreska uprava godišnje izda između 500.000 i milion poreskih uverenja. Uverenje se nikada ne dobija prvog dana, iako je zakon tako predvideo, a čak i ako nema dugovanja, poreski obveznik odlazi dva puta u PU. Procedura bi mogla znatno da se ubrza i elektronskim izdavanjem uverenja.
Jeftiniji
Učešće državnih administrativnih zahteva u BDP od 3,7 odsto je visoko u odnosu na zemlje EU. U Austriji na ove troškove odlazi 2,8 odsto BDP, u Češkoj tri odsto, u Danskoj 2,2 odsto, a u Nemačkoj 1,7 odsto BDP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
