Adresa za nadoknadu štete su osiguravajuće kuće, a ne država

Obaveza osiguravajuće kuće je da to plati, a ako nešto nije u redu tu je nadzorni organ Narodne banke Srbije koja će da penalizuje koga treba. Podsetiću na to da su u poplavama 2014. godine, od 1,2 milijarde evra ukupnih šteta, samo tri odsto pokrile osiguravajuće kuće. S druge strane, u Nemačkoj su iste godine čak 95 odsto šteta od poplava platila osiguranja. Država s tim ništa nije imala – kaže Dragan Filipović, predsednik IO Đenerali osiguranja.

Kakva je bila 2016. za industriju osiguranja?

– U ovom trenutku imamo zvanične podatke za prva tri kvartala 2016. godine i ako pretpostavimo da je i četvrti kvartal protekao u skladu sa tim, onda bi moglo da se zaključi da je u odnosu na prethodnu godinu premija povećana za šest do osam odsto. Najviši rast ostvaruju životna i zdravstvena osiguranja. Rastu zdravstvenog osiguranja doprinele su i poreske olakšice. Podsetiću da su uplate do 5.589 dinara, ukupno za zdravstveno osiguranje i penzijske fondove, oslobođene plaćanja doprinosa. Ostale vrste osiguranje su bile, ili stabilne, ili beleže blagi rast. Među neživotnim osiguranjima dominira osiguranje od autoodgovornosti. Tu se očekuje novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju koji bi trebalo da bude usklađeniji sa evropskom regulativom.

Rast zdravstvenog osiguranja deluje kao iznenađenje s obzirom na besplatno državno zdravstvo?

– Privatne kompanije su prošle godine dosta ugovarale zdravstveno osiguranje i to se pokazalo kao značajno na tržištu rada u privlačenju zaposlenih. Privatno zdravstveno osiguranje ima pozitivan dugoročni efekat na državni budžet jer se zaposleni upućuju na lečenje kod privatnih zdravstvenih ustanova i tako oslobađaju kapacitete državnih. I sam klijent dobija bolju negu, bez čekanja. Mi pokrivamo sve troškove, jer klijent ima polisu. Ipak, samo 50.000 klijenata u Srbiji uplaćuje privatno zdravstveno osiguranje.

Životno osiguranje, već nekoliko godina za redom, beleži trend rasta. Gde smo u poređenju sa Evropom?

– Da, imamo rast nekoliko godina i mada se polako približavamo nivou EU, ipak smo i dalje daleko od razvijenih zemalja. U Zapadnoj Evropi, recimo, životno osiguranje je veće od neživotnog, a kod nas je obrnuto. Do pre četiri godine učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji bilo je oko 15 odsto, sada je već premašilo 25 odsto. LJudi tu prepoznaju dugoročnu finansijsku zaštitu sebe i svoje porodice u slučaju neželjenih događaja, a određena životna osiguranja koja sadrže i elemente štednje gde mi uspevamo klijentima da ponudimo ono što ne mogu banke na duge staze. Kada su banke spustile kamate, osiguranja su nadomestila tu prazninu.

Industrija osiguranja je veliki investitor u državne obveznice. Koliki je problem to što finansijsko tržište u Srbiji nije razvijeno?

– To jeste mana. Mi bismo mogli da ulažemo u nekretnine, ili u akcije na berzi. Ali naša berza je poluživa, pa nema nekog interesa da se uloži novac i očekuju neki prinosi. I to ne da bi osiguranje nešto zaradilo, već da bi očuvalo novac koji je obećan klijentu. Ulaganje u nekretnine može doneti prinose, ali nije baš sigurno da će se prostor u toj nekretnini prodati po očekivanoj ceni. Zbog toga idemo konzervativno i ulažemo u državne hartije od vrednosti, a i na početku godine znamo plan emisija tokom godine i planiramo sredstva.

Kakva je podrška države osiguranjima?

– Već nekoliko godina unazad realizuju se subvencije poljoprivrednim proizvođačima kojima država refundira do 40 odsto plaćene premije za osiguranje useva ili životinja. To je dobra stvar i pokazalo se da unapređuje osiguranje poljoprivrede. Apeli su neophodni pošto naš narod ne razmišlja o osiguranju. Protivnik sam uvođenja obaveznosti osiguranja, ipak možda bi trebalo uvesti obavezu osiguranja, naročito za prirodne katastrofe, utoliko pre što bi to bile zaista niske cene. Uveren sam u to da bi posle tri, četiri godine, kada se skine obaveznost, 60 odsto ljudi, po navici, nastavilo da uplaćuje osiguranje. Oni kojima bi se desila šteta u tom periodu sigurno bi nastavili da plaćaju jer bi videli kolika je korist od toga. Tu bi država prvo trebalo da se isključi i da ne daje nikakve donacije i pomoć, jer to nije posao države niti u budžetu ima para za to.

Silazni trend prinosa

Da li se i u narednom periodu mogu očekivati visoki prinosi na životna osiguranja?

– Generalno, industrija osiguranja više od 95 odsto sredstava ulaže u državne hartije od vrednosti, kako u evrima, tako i u dinarima. Reč je o ulaganjima na 10 do 15 godina. Prinosi koji te hartije donose u Srbiji su značajno veći nego na zapadu i mi deo tih prinosa prenosimo i na klijenta. Ne očekujem da će se taj trend nastaviti jer prinosi na državne hartije padaju, pa ćemo automatski morati da snižavamo kamatne stope. Ali, suština životnog osiguranja nije da se zaradi na uloženom novcu, nego da se u slučaju neželjenog događaja, poput smrti ili teške bolesti, obezbedi porodica.